Page 45 - Milomir Marić - Deca Komunizma

poluostrva, ušća Jeniseja i Oba, Vorkute, Pečore i Solovjeckih poluostrva,
i došao do zaključka da blaža klima u Hrvatskoj traži aktivnije učešće
vlasti u istrebljenju zatvorenika. Bio je svedok neshvatljivih strahota, o

kojima će sasvim hladno i cinično zabeležiti: „Nikad Balkan u Zagrebu
nije bio tako jak, kao u taj čas hrvatske pobune protiv Balkana“!
Kad je uspeo da ustaše uveri da nije nikakav agent, određen mu je
đ
blaži tretman, nu eno mu je da bude glavni „kapo“ u logoru i
dozvoljeno da piše. Istina, zahtevano je da se mane bespotrebnih pričica
o životu istarskih seljaka i pređe na nešto savremeno iz logorskog života:

o velikim radovima i prevaspitavanju mase „otpadnika“, ustaškim
novogradnjama, fabrikama i električnim centralama. Prosaveznička
struja Lorković–Vokić oslobodila ga je početkom 1943. godine.
Njegova serija članaka o Rusiji u malo anglofilskom ustaškom
č
nedeljniku Spremnost naišla je na razli ite reakcije. Neki su tražili da se
smesta obesi, neki su govorili da je to najzad prava antikomunistička
propaganda, posle toliko nacističkih gluposti Ciliga je zagovarao tezu da
SSSR nije nikakav div na staklenim nogama i unapređivao Staljina u
č
rang Petra Velikog: „Kad Rusija izgleda slaba, ona je ja a nego što se
misli, a kad izgleda vrlo jaka, ona je manje jaka, nego što izgleda.“
Odustalo se od pritiska da Ciliga da izjavu političke solidarnosti sa

Pavelićevom vladom, ali je, zajedno sa Ivanom Meštrovićem, određen u
ustašku „intelektualnu“ delegaciju na Gebelsov Evropski kongres protiv
boljševizma. Spasao se te delikatne misije i kompromitacije, uz pomoć
zamenika šefa zagrebačkog Gestapoa Konrada Klasera, nekadašnjeg
austrijskog komuniste i učenika Lenjinske škole u Moskvi. Klaser, koji se
na kraju konspirativno predao partizanima, računao je da je i Ciliga kao

on, sovjetski agent.
Čisti partijci vodili su u Jasenovcu kampanju protiv Cilige kao
izdajnika Rusije i komunizma, neki stari poznanici ga nesebično
pomagali, a u Zagrebu mu je dva puta uručen poziv da pređe u šumu, u
partizane. Strahovao je da zbog ranijeg „trockizma“ ne bude likvidiran,
iako je tada vatreno prihvatao federativna načela koja je proklamovao

partizanski pokret.
U knjizi Sam kroz Evropu (1978) Ante Ciliga je izneo neverovatan
podatak da je Staljin na kraju rata pokušao da spreči obnovu jedinstvene
jugoslovenske države, predloživši Paveliću, preko poverljivog kanala u
Švajcarskoj, da će priznati NDH u granicama iz 1941. godine, uz dva

uslova: da otvori vrata Hrvatske trupama Crvene armije i da prizna KP
Hrvatske, na čelu s Hebrangom, za ravnopravnog partnera u podeli
vlasti. Trebalo je da Paveli ć ide na tajne pregovore sa maršalom

45