Page 44 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 44

Bilo je na snazi pravilo da se komunisti služe pasošima svoje zemlje sve
               dok imaju mogućnosti da ih legalnim putem dobiju. Ciliga napominje da
               je njegova celokupna prepiska (pedeset telegrama i dva-tri pisma) sa

               poslanstvom Italije u Moskvi kontrolisana, otežavana i sprečavana od
               strane     organa     GPU.      U   njoj    nema     ništa    nepoznato,      sporno      i
               kompromitujuće. Italijanski pasoš dobio je u jesen 1934. bez ikakvih
               političkih uslova, iako na osnovu odluke Ministarstva unutrašnjih i
               spoljnih poslova.
                     GPU i moskovska vlada takav rasplet nisu očekivali i obratili su se

               ambasadi s predlogom da se Anti Ciligi oduzme pasoš i da se on isključi
               iz italijanskog državljanstva: „On je protiv vas dizao bune i činio
               veleizdaje, a, pored toga, ni demokratske vlade se ne otimaju baš mnogo
               za svoje državljane – komuniste u inostranstvu, pa zašto to radite vi –
               fašisti.“ Od reči do reči te razloge posle preuzima Baljkas. Upalilo je, i

               italijanski ambasador daje saglasnost da se Ciligi oduzme pasoš i vrati
               poslanstvu,     što  organi   GPU    odmah č ine.     Posle  toga,  krajem    novembra
               1934, prebacuju ga iz Krasnojarska 400 kilometara dalje na sever u
               Jenisejsk, uz dodatnu kaznu od tri godine zatočenja. Odatle piše pisma
               državnom tužiocu Višinskom i italijanskoj ambasadi, ona, naravno, ne
               bivaju uručena i službenica pošte mu pošteno vraća novac za

               nerealizovanu poštarinu. Onda šalje telegram predsedniku sovjetske
               republike Kalinjinu i posle nekoliko dana, GPU mu iznenada saopštava
               da je proteran iz SSSR. Spasao se, iskoristivši mali nesporazum. Pasoš
               mu je bio oduzet, ali ne i državljanstvo.
                     Posle nemačke okupacije Pariza, dr Ante Ciliga je došao u Labin i
               produžio za Mostar i Zagreb, kod rodbine. Po uspostavljanju NDH,

               ustaše su ga 14. decembra 1941. uhapsile i poslale u Jasenovac.
                     Opšte uverenje je bilo: „Čovek kova i značenja jednog Cilige neće
               staviti na kocku svoju glavu, neće doći sada usred rata iz Pariza u
                                    č
               Hrvatsku      –  slu ajno    ili  radi  neke   sitnice.  Takav     put   mogao     je  biti
               poduzet     samo    s  nekim   velikim    ciljem   i  u  nekoj  krupnoj    misiji.  Pošto
               Ciliga nije došao u sporazumu s nama, znači on dolazi kao agent

               protivničkih sila – Moskve ili Londona. On misli da smo mi budale, koje
               će prevariti, ali mi znamo vrlo dobro tko je on: glavni politički agent
               Kominterne za Balkan, dok je Tito – glavni vojnički agent.“
                     Tretirali su ga prvo kao aktuelnog vođu hrvatskih komunista i
               starog boljševika, što je on negirao: „Nekad bilo, sad se spominjalo. Prije

               nego   što  ste  se  vi  rodili,  ja  sam  prestao  biti  komunista   i  to  tamo  gdje  je
               bilo opasno – pod i protiv Staljina!“
                     Pravio je poređenja između Jasenovca i logora Kolime, Tajmirskog


                                                           44
   39   40   41   42   43   44   45   46   47   48   49