Page 43 - Milomir Marić - Deca Komunizma

utiske.
U legalnom časopisu pod ilegalnim partijskim patronatom Kultura

Ivo Baljkas je napao Novu Evropu što daje gostoprimstvo gospodinu
Ciligi da po stranoj narudžbini blati Rusiju. Kaže da ga on dobro
poznaje, s njim je sarađivao, a u februaru 1936. on mu je u Parizu u
retkom nastupu iskrenosti priznao da svoju slobodu duguje fašističkoj
đ
Italiji. Kad se njegovo osloba anje oteglo i kad se pokazalo da je
intervencija italijanskog ambasadora u Moskvi nedovoljna, kao garant se
pojavila vlada u Rimu. Baljkasu se čini potpuno nenormalnim da su se

italijanske fašističke vlasti toliko založile za Istranina koji je u svoje doba
bio osu en na smrt zbog bune i veleizdaje, u vreme kad se ni
đ
demokratske vlade ne otimaju baš mnogo za svoje državljane –
č
komuniste u inostranstvu. Više je nego o igledno da je Baljkas po
partijskom zadatku obrađivao Ciligu i odvraćao ga da svojim ličnim

slučajem „u delikatnim trenucima koje proživljavamo, neopravdano i
nedopušteno ne liferuje materijal međunarodnoj ratobornoj reakciji
protiv antifašističkih i pacifističkih sila u svetu“. Na to mu je Ciliga
navodno rekao da on sada samo živi da napakosti Sovjetskoj Rusiji.
U č emu je prava pozadina spora vidi se bolje iz dva Ciligina
polemička odgovora.

Najpre je moskovska Pravda u julu 1937. donela seriju članaka
Špijunska Internacionala u kojima sve bivše komuniste i socijaliste,
kritičare Staljinovog režima, proglašava trockistima i špijunima. Među
njima Ciliga je označen kao vođa trockista u Jugoslaviji, špijun Italije i
kraljevske jugoslovenske policije. A kako sam piše, politički i
organizaciono se razišao s Trockim 1932, četiri godine pre početka

moskovskih procesa, i od tada ne pripada nikakvoj političkoj stranci ili
grupi. Dva meseca posle napisa u Pravdi, protiv njega su se pojavila još
dva isto intonirana napada u Parizu i Zagrebu. Proleter je alarmirao
jugoslovensku policiju što ne hapsi tog „agenta Trockog na Balkanu“,
što spava i hapsi samo „komuniste staljinske frakcije“. Ta denuncijacija
pokazala se neosnovanom i on je oslobođen.

Ciliga je negirao da je u Italiji osuđen na smrt, pa čak i na bilo kakvu
blažu kaznu. U vreme proštinske bune, na vlasti je još bio demokratski
režim, istraga protiv njega je posle izvesnog vremena obustavljena.
Pored toga, u Italiji je tada proglašena opšta amnestija. Prema tome, nije
bilo nikakvih prepreka da kao neosuđen italijanski državljanin dobije

pasoš. Nije ga dobio tek u Rusiji, u sibirskom zato enju, ve ć je s njim
č
živeo mnogo ranije u Be u kao č lan Balkanskog biroa Kominterne. Pre
č
polaska u Moskvu 1926. godine, tu ga je obnovio u italijanskoj ambasadi.

43