Page 42 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Ciliga – prvi Jugosloven u Staljinovom Gulagu

Generalni sekretar KPJ Milan Gorkić u pismu predstavniku naše

partije u Kominterni Grguru Vujoviću, iz decembra 1933, javlja da je na
adresu Ciliginih rođaka u Mostar stiglo pismo Cilige, Dedića i Dragića iz
Jenisejska, u kome oni poručuju da se nalaze u zatvoru, da im je užasno,
gladuju, i traže da im se na adresu „Jenisejsk, post restante“ šalju novac i
paketi. Gorkićeva naredba je da se dalje takva prepiska spreči, jer među
komunistima izaziva nepotrebnu zabunu i komplikacije.

đ
Ante Ciliga je ro en 1898. godine. Kao student pristupio je
hrvatskim socijaldemokratima. Jedan je od organizatora ustanka
istarskih seljaka protiv italijanskih vlasti u Proštini 1920.
Sklonio se u Zagreb, gde postaje član KPJ. Bio je sekretar PK KPJ za
Hrvatsku, urednik Borbe i član takozvanog Zagraničnog biroa.

U č estvovao je u velikoj polemici koja je na stranicama partijske štampe
vođena o nacionalnom pitanju između Sime Markovića, Ðuke Cvijića,
Moše Pijadea, Rajka Jovanovića, Dragutina Gustinčiča, Živote
ć
Milojkovi a, s tezom da su Srbi, Hrvati i Slovenci tri nacije koje ć e se
stopiti u jednu. Tražio je federativno uređenje Kraljevine SHS, pregovore
i saradnju sa Stjepanom Radićem. Nije dovodio u pitanje postojanje

jugoslovenske državne zajednice, ali se zalagao za stvaranje zasebnih
nacionalnih vojski.
Zastupao je KPJ u Balkanskom birou Kominterne u Beču. Otišao je u
Moskvu u jesen 1926, prisustvovao VII proširenom plenumu IKKI i
približio se trockističkoj opoziciji. Sa nekim Kovaljevom sastavio je

trockističku rezoluciju „41“. Profesor na KUNMZ-u bio je do marta 1930,
kad je uhapšen i deportovan, najpre u Verhnjeuraljsk, a zatim u Irkutsk.
Uspeo je da dokaže italijansko državljanstvo i s pasošem, dobivenim od
ambasade Italije u Moskvi, legalno napusti SSSR u decembru 1935.
godine. Živeo je jedno vreme u Parizu. Iako je naš partijski organ Proleter
pisao kako se Ciliga slobodno šetka po Jugoslaviji sa sinom Trockog
Sedovom, on je uhapšen ve ć na granici u septembru 1937, sproveden u

beogradsku Glavnjaču i posle dva meseca istrage proteran iz zemlje.
Sarađivao je u zagrebačkom časopisu Nova Evropa, u kome se i ogradio
od odlomka koji su iz rukopisa njegove knjige Devet godina u Sovjetskoj
Rusiji neovlašćeno objavile Novosti, izostavljajući sve njegove pozitivne

42