Page 350 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Poglavica s juga

Svetozar Vukmanović Tempo mi je ispričao svoj „slučaj“. Nikad

nikoga nije ostavio ravnodušnim, bez obzira na to da li su njegovi
istupi izazivali aplauze, proteste, žestoke kritike, pa čak i nadmeni
podsmeh.

naši P ojava Tempovih memoara Revolucija koja teče (1971. godine, u

izdanju Komunista) najavila je višegodišnju polemiku, u kojoj su
i
revolucionari
najistaknutiji
rukovodioci
neuobičajeno mnogo međusobnih sumnji, optužbi i uvreda. izmenili
ć
U to probrano društvo umešao se i fudbaler Rajko Miti , koji je o
svojoj želji da iz Crvene zvezde pređe u Partizan napisao: „Kategorički
tvrdim da se s Vama, druže Tempo, nikada nisam sastajao. Tada – pa ni
do danas – s Vama nisam imao prilike da razgovaram.“ Stvar je brzo

rešena na štetu slavnog fudbalera, kad su se za reč javili brojni svedoci i
saučesnici cele operacije.
Naravno, to je bila bezazlena epizoda, u poređenju sa izjavom Rata
Dugonjića na sarajevskoj televiziji da su Tempovi memoari površni, s
masom pobrkanih mesta, datuma, imena i činjenica. Pored toga, on je
Tempu zamerio da za vreme rata nije dovoljno poznavao teren u Bosni,
a kao instruktor i poverenik Centralnog komiteta KPJ ponašao se bahato,

verujući jedino ličnim vizijama revolucionarnog prevrata po ugledu na
Oktobarsku revoluciju.
Odmah su novine ispunile izveštaji o „uvređenoj Romaniji“, koja ne
može da poveruje da je jedan takav revolucionar kao što je Tempo
mogao da napiše kako je taj ustanički kraj, koji je dao 2.500 partizanskih

boraca i 17 narodnih heroja, 1941. godine bio pod kokardama. Zenički
borci su izdali zvanično saopštenje: „Tempo je neistinito prikazao
događaje u Zenici, u julu i avgustu 1941. godine, pri čemu je partijskoj
organizaciji pripisao oportunizam i izdaju ideje Komunističke partije.“
Rodoljub Čolaković je Tempove memoare nazvao „papirnom ofanzivom

350