Page 346 - Milomir Marić - Deca Komunizma

đ
jedno moje privatno pismo u kome sam dao svoje vi enje pregovora sa
Sovjetskim Savezom o mešovitim društvima. Naime, odbio sam u
jednom trenutku da dalje razgovaram sa Rusima, ne pristajući na

neravnopravan i ponižavajući tretman naše strane, na šta su se oni
skupili i demonstrativno otišli iz Beograda. U pitanju su bila dva
društva, o dunavskoj plovidbi i civilnom vazduhoplovstvu, a tada smo
mislili da osnujemo takva društva u svim oblastima. U svakom slučaju,
ubrzo sam od sovjetske ambasade i sovjetske vlade optužen kod CK KPJ
kao neprijatelj Sovjetskog Saveza u Jugoslaviji. Te 1946. godine bili smo

još spremni da se povinujemo svim ruskim željama, tako da je jedan naš
general dobio naređenje da posle dva meseca nastavi sa prekinutim
pregovorima i prihvati sve što Rusi traže.“
„Jeste li ukoreni zbog nepoštovanja ’Velikog brata’?“
„Nisam, ali svakako nisam ni bio pohvaljen. Svi iz rukovodstva su

samo ćutali, a to je bilo ono najneprijatnije. Tek posle nekoliko godina,
Boris Kidrič mi je, sa malim zakašnjenjem, rekao kako sam imao pravo.
Normalno je da je Rezolucija za mene bila veliki udarac i šok. Bez
č
obzira na to što sam i pre rata imao prili no neprijatnosti zbog
neslaganja sa ruskim napadom na Finsku. A ni moskovski procesi mi
nisu baš do kraja bili jasni. Pitao sam se, naravno u sebi, kakva je to

partija kad su njeni osnivači i velikani odreda izdajnici i špijuni.
Ostao sam, ipak, 1948. miran i nakraj pameti mi nije padalo da,
recimo, izvršim samoubistvo ili kakvu drugu glupost.“
„Verovali ste da Politbiro stoji uz vas?“
„Kome ć u verovati, ako ne u Titu. Istina, Kardelj je uvek bio
ć
rezervisan i o meni nije imao naro ito lepo mišljenje. Smatrao me je
č
saputnikom revolucije, buržujskog porekla, koji se vrlo obazrivo može
koristiti za pojedine zadatke. Naravno, nikad mi ništa o tome nije rekao.
Posle mesec i po dana, postavljen sam za predsednika Komiteta za
socijalno staranje, u rangu mlađeg ministra u našoj vladi, i tu sam ostao
od juna 1948. pa do zime. Posle sam na dve godine prešao u Komitet za
turizam i ugostiteljstvo, sve dok nije trebalo tražiti izlaz iz sovjetske

ekonomske blokade.
Prvo smo, opet naivno, da nas opasni imperijalisti ne prevare i ne
uguše, pokušali sa miroljubivijim Skandinavcima. Pravili smo
kriminalno nepovoljne ugovore sa Šveđanima, želeći da dođemo do
neke industrijske opreme. Me utim, brzo se došlo na ideju da se
đ
moramo okrenuti velikom Zapadu i povezati sa Svetskom bankom i
Međunarodnim monetarnim fondom. Mislilo se da sam pogodna ličnost,
pa sam postao pomoćnik ministra za spoljnu trgovinu Milentija

346