Page 345 - Milomir Marić - Deca Komunizma

ć
drug sa Dražom Mihailovi em na višoj vojnoj Sen Sir i da Novoj
Jugoslaviji nikad nije mogao da oprosti Dražinu smrt. A dobro se zna da
Draža uopšte nije studirao na Sen Siru. Tek pre mesec dana čuo sam da

je De Gol Dražu Mihailovića upoznao dok su obojica pred rat bili vojni
atašei svojih zemalja u Poljskoj. Sve ostalo su priče za decu.“
„Kako ste primili Rezoluciju Informbiroa, u kojoj ste vi apostrofirani
kao engleski špijun, iako ste, kako malopre otvoreno rekoste, po potrebi
bili i ruski špijun?“
„Bio sam staljinista, kao i svi ostali, i verovao sam slepo u Staljina.

Kao pomoćnik ministra spoljnih poslova, svakodnevno sam Titu
referisao o problemima iz svog resora. Jedanput me je Tito sam pozvao i
č
č
hteo sam da po nem uobi ajeno referisanje. Nisam imao pojma o
razmeni škakljivih pisama između dva partijska CK. ’Ne’, rekao je,
’pozvao sam te zbog druge stvari. Uzmi i pročitaj. Ali mogu ti reći da je

Politbiro optužbu pretresao i da u tebe imamo apsolutno poverenje.
Ipak, razmisli šta bi bilo najbolje da učinimo.’
Rusi su bili zapretili da, zbog mene, više neće održavati normalne
diplomatske odnose sa Jugoslavijom. Rekao sam da je najbolje da
napustim ministarstvo, ali sam izrazio želju da se to izvede na neki
kulturan način. Da se objavi da sam oboleo i da se nalazim na lečenju.

Da makar engleski, francuski i ameri ki ambasador ne shvate da
č
odlazim samo zato što to Rusi traže. Titov lekar dr Bora Božović napisao
je dijagnozu kako sam oboleo od pankreasa i, kobajagi, otišao na lečenje
na Hvar. Tek u junu je pukla cela stvar…
U odgovoru Politbiroa CK KPJ sasvim precizno se kaže: ’Kardelj i
Ðilas su, jednom prilikom, kazali drugu Molotovu da nam kod Velebita

nije sve jasno. Nikakvih konkretnih dokaza mi tada nismo imali, a
nemamo ih ni danas, nego je stvar u proveravanju, ali mi ne bismo želeli
da, na osnovu sumnje, čoveka uklanjamo i upropastimo’.
Ðilas se izvanredno poneo prema meni. Posle objavljivanja
Rezolucije IB-a, dolazio je svakodnevno da me teši. Da mi drži ruku i da
me tapše po ramenu: ’Oni su lažovi i pokvarenjaci’. Mislio je na kod nas

toliko ljubljenu Boljševičku partiju.“
„Ne izgledaju mi previše ubedljivo sva vaša dosadašnja objašnjenja
da su vas Rusi proglasili za engleskog špijuna zbog nekog davnog
nesporazuma, prilikom stvaranja mešovitih ekonomskih društava. Mora
da je nešto drugo, važnije, bilo u pitanju?“

„Stvarno ne znam šta je Kardelj rekao Molotovu na Pariskoj
mirovnoj konferenciji!?
U knjizi Izgubljena bitka Josifa Visarionoviča Staljina Dedijer je objavio

345