Page 349 - Milomir Marić - Deca Komunizma

ništa, sve je bilo uništeno i zapušteno, i sve što smo uradili bilo je dobro i
korisno. Svaki novi kilometar železnice ili autoputa, svaka nova fabrika.
Problemi su nastali kada je svako počeo da vuče na svoju stranu i da

svako sebi pravi grandiozne regionalne spomenike u obliku fabričkih
hala, visokih peći i dimnjaka. Ne samo privatne kuće, nego i industrijski
objekti kod nas su najčešće postajali legalizovani oblici divlje gradnje.
Obično se kaže: ’Nerazvijen kraj, sirotinja i beda. Ne treba ih dirati!’ Ne
kažem da i bez toga ne bi bilo problema. Konačno, ima ih svako.
Amerika, Francuska, Engleska. Sovjetski Savez pogotovu!“

„Čini li vam se da ste pre mnogo godina, na neki način, odstranjeni
iz naše prve političke garniture?“
„Apsolutno. Posle događaja sa Rusima 1948. godine, ja sam u
Jugoslaviji politički praktično mrtav. Nisam mogao da budem
funkcioner KPJ i definitivno sam izbrisan sa liste visokih partijskih

kadrova. Najveću partijsku funkciju imao sam još za vreme rata kao
instruktor PK Bosne i Hercegovine. Pošteno govoreći, nisam ni bio
zgodan za partijski rad i disciplinu. Č esto sam voleo da kažem ono što
mislim i nikada nisam pristajao da drugima, sebi nadređenima,
povla ujem. Naro ito kad se nismo slagali. Drugovi su to na vreme
đ
č
shvatili i nikada nisu dozvolili da se bez potrebe nađemo u situaciji da,
ja njima ili oni meni, pravimo probleme.
Korišćen sam, povremeno, kao stručnjak i čovek sa međunarodnim
renomeom i znanjem jezika. Ili, kao čovek koji se donekle ume ponašati
u društvu sa stranim, rafiniranim osobama.
Zbog toga se nisam previše uzbuđivao.“

349