Page 341 - Milomir Marić - Deca Komunizma

postalo jasno da je rat dobijen, počeli su da nam postavljaju
neprihvatljive političke uslove.“
„Kolika je stvarno bila britanska pomoć?“

„Srazmerno mala i bez presudnog materijalnog značaja za našu
vojsku. Ali od velikog moralnog značaja. Naročito kod običnog sveta,
koji u pojedinim krajevima nije baš listom bio uz Narodnooslobodilački
pokret. Avioni koji bacaju pomoć bili su neoborivi dokaz da se to ne bori
grupica usamljenih avanturista, nego jedan moćan pokret, iza koga stoje
još moćniji saveznici. Britanska pomoć bila je minimalna, ako se uporedi

sa redovnim potrebama vojske u ratu. Mi smo za godinu dana ukupno
dobili ratnog materijala koliko ga na frontu za dva dana potroši jedna
jedina američka ili nemačka divizija (20.000 vojnika). Nas je bilo tada
300.000 vojnika. U knjizi sam namerno naveo taj podatak i to poređenje,
zato što se u engleskoj i američkoj štampi i istoriografiji često pojavljuju

tvrdnje kako su nas oni spasli i kako bismo bez njih načisto propali.“
„Toliko ste u svojoj knjizi sve dobro poznate ratne mitove svodili na
razumnu meru da ste svoju sopstvenu ulogu ne samo smanjili nego
đ
prosto i negirali. A s obzirom na temu i period koji knjiga obra uje, od
sopstvenih sećanja mogli ste da sebi samome podignete spomenik?“
ć
„Za mene je najve e mogu e priznanje upravo to kako ste
ć
protumačili moju knjigu. Ja sam bio prosto poštar, oficir za vezu. Sve
krupne stvari u ratu stvorila je naša celokupna borba. To što smo je
odmah započeli i što smo se bez prestanka borili.“
„Teško ste stigli do Čerčila?“
„Moj prvi susret sa Čerčilom za nas nije imao nikakvu materijalnu,
već prvenstveno političku i propagandnu vrednost. Sve novine su

objavile da je mene, partizanskog generala, primio predsednik britanske
č
vlade, bez obzira na to što je on na po etku razgovora rekao da me
prima u svojstvu ministra vojske i da sa mnom želi da razgovara o
vojnim stvarima. Naravno, pričali smo isključivo o politici. Ta formalna
ograda Čerčilu je bila potrebna zbog Idna.“
„Dosta strogo razdvajate stavove Entonija Idna i Vinstona Čerčila

prema partizanskom pokretu?“
„Apsolutno. Idn je, kao ministar spoljnih poslova, bio pre svega za
negovanje dobrih odnosa sa jugoslovenskom kraljevskom vladom i uvek
č
ć
se trudio da ’ne povredi njene ose aje’. A Č er il, kao predsednik i
ministar odbrane, želeo je da iskoristi sve vojne potencijale koji su mogli
da doprinesu slabljenju Nemačke i ubrzavanju svršetka rata. Prema
tome, on je uvek hteo da nam pomogne, pravilno procenjujući da je to, u
stvari, veća pomoć Britaniji, nego partizanima.“

341