Page 342 - Milomir Marić - Deca Komunizma

„Vaši spektakularni susreti sa kraljem Petrom II Karađorđevićem i
Čerčilom nisu doneli nikakve spektakularne rezultate?“
„Bilo je isto kao da sam sa Čerčilom igrao tablonet. U velikoj sali za

konferencije, Čerčil je sedeo u svom kućnom ’overalu’. Neprestano je
govorio i jedva sam uspeo da mu postavim nekoliko kurtoaznih pitanja.
Naglasio je kako veoma ceni našu borbu, o kojoj je mnogo slušao od
Maklejna i Dikina, koga, uzgred, poznaje od pre rata. Da je i svog sina
Randolfa slao kod nas. Nekako sam stigao da tražim da nam dozvoli da
regrutujemo Slovence i Hrvate, Istrane, koji su bili mobilisani u

italijanskoj vojsci, a koji su želeli da se bore u našim jedinicama. Posle
nekoliko dana, Čerčil je u parlamentu dao izjavu, koja je dobila veliki
publicitet, kako je razgovarao sa Titovim predstavnikom, koji je izuzetno
hrabar vojnik (ne znam po čemu je to zaključio) i vešt diplomata.
Nije mi baš najjasnije kako je uopšte došlo do ovog susreta. Najpre

sam pokušao da audijenciju tražim preko vojske, ali nikako nije išlo.
Onda sam se obratio Kingsliju Martinu, glavnom uredniku laburističkog
lista Njustejtsment nejšen, koji je imao veze sa ministrima-laburistima u
č
vladi. Predsednik Laburisti ke partije tražio je u jednom pismu od
Čerčila da me primi. Međutim, sam Kingsli Martin je pre nekoliko
godina, neposredno pred smrt, rekao da to nije ta no i da me je lord
č
Biverbruk preporučio. Iako je bio vrlo konzervativan i veliki kapitalista,
jedan od kraljeva britanske štampe, lord Biverbruk je bio poznat kao
veliki prijatelj Sovjetskog Saveza.“
„Kako je, iz neposredne blizine, izgledao razgovor u Napulju Tito–
Čerčil?“
„To je susret dvojice potpuno razli itih ljudi, a svaki je, na svom
č
polju i u svom domenu, bio istinski velikan. Gajili su jedan prema
drugome prilično nepoverenja, ali su se, opet, gledali sa izvesnim
simpatijama.“
„U mnogim izveštajima sa tog razgovora, sa različitim namerama,
ć
ć
č
citirano je Titovo ’obe anje’ Č er ilu da posle rata u Jugoslaviji ne e
uvesti ’komunistički režim’?“
„To je Tito rekao i o tome postoje dokumenti. Ali Č er il nije bio
č
ć
toliko glup da mu veruje. Zato se i ne može re i kako je Tito ’prevario’
č
Č er ila. Niko nikoga nije prevario. Č er il je dobro znao da nema snage
č
da interveniše u Jugoslaviji i da ć e sve biti onako kako Tito bude hteo,
pogotovu što je Sovjetski Savez ve ć bio tu. Dve engleske divizije, kao u

č
č
Gr koj, ništa ne bi mogle da izmene. Č er ila je posle jedino mogao da
iznenadi naš raskid sa Rusima.“
„Bili ste ambasador u Londonu kad je 1953. godine došlo do

342