Page 342 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 342

„Vaši spektakularni susreti sa kraljem Petrom II Karađorđevićem i
               Čerčilom nisu doneli nikakve spektakularne rezultate?“
                     „Bilo je isto kao da sam sa Čerčilom igrao tablonet. U velikoj sali za

               konferencije, Čerčil je sedeo u svom kućnom ’overalu’. Neprestano je
               govorio i jedva sam uspeo da mu postavim nekoliko kurtoaznih pitanja.
               Naglasio     je  kako  veoma     ceni  našu   borbu,   o  kojoj  je  mnogo    slušao   od
               Maklejna     i  Dikina,  koga,  uzgred,    poznaje    od  pre  rata.  Da  je  i  svog  sina
               Randolfa slao kod nas. Nekako sam stigao da tražim da nam dozvoli da
               regrutujemo Slovence i Hrvate, Istrane, koji su bili mobilisani u

               italijanskoj   vojsci,  a  koji  su  želeli  da  se  bore  u  našim  jedinicama.    Posle
               nekoliko dana, Čerčil je u parlamentu dao izjavu, koja je dobila veliki
               publicitet, kako je razgovarao sa Titovim predstavnikom, koji je izuzetno
               hrabar vojnik (ne znam po čemu je to zaključio) i vešt diplomata.
                     Nije mi baš najjasnije kako je uopšte došlo do ovog susreta. Najpre

               sam pokušao da audijenciju tražim preko vojske, ali nikako nije išlo.
               Onda sam se obratio Kingsliju Martinu, glavnom uredniku laburističkog
               lista Njustejtsment nejšen, koji je imao veze sa ministrima-laburistima u
                                                   č
               vladi.   Predsednik      Laburisti ke     partije  tražio   je  u  jednom     pismu    od
               Čerčila da me primi. Međutim, sam Kingsli Martin je pre nekoliko
               godina,    neposredno      pred   smrt,  rekao    da  to  nije  ta no  i  da  me  je  lord
                                                                                č
               Biverbruk preporučio. Iako je bio vrlo konzervativan i veliki kapitalista,
               jedan od kraljeva britanske štampe, lord Biverbruk je bio poznat kao
               veliki prijatelj Sovjetskog Saveza.“
                     „Kako je, iz neposredne blizine, izgledao razgovor u Napulju Tito–
               Čerčil?“
                     „To   je  susret  dvojice   potpuno     razli itih  ljudi,  a  svaki  je,  na  svom
                                                                  č
               polju i u svom domenu, bio istinski velikan. Gajili su jedan prema
               drugome prilično nepoverenja, ali su se, opet, gledali sa izvesnim
               simpatijama.“
                     „U mnogim izveštajima sa tog razgovora, sa različitim namerama,
                                             ć
                                                                                                       ć
                                                          č
               citirano   je  Titovo   ’obe anje’ Č er ilu      da  posle   rata   u  Jugoslaviji   ne e
               uvesti ’komunistički režim’?“
                     „To   je  Tito  rekao   i  o  tome  postoje   dokumenti.     Ali Č er il   nije  bio
                                                                                            č
                                                                           ć
               toliko   glup  da  mu   veruje.   Zato  se  i  ne  može  re i  kako   je  Tito  ’prevario’
                                                                č
               Č er ila.  Niko   nikoga   nije  prevario. Č er il   je  dobro   znao   da  nema   snage
                    č
               da  interveniše    u  Jugoslaviji   i  da ć e  sve  biti  onako  kako  Tito  bude   hteo,
               pogotovu     što  je  Sovjetski  Savez   ve ć  bio  tu.  Dve  engleske   divizije,  kao  u

                                                                    č
                   č
               Gr koj,   ništa  ne   bi  mogle   da  izmene. Č er ila     je  posle  jedino  mogao     da
               iznenadi naš raskid sa Rusima.“
                     „Bili ste ambasador u Londonu kad je 1953. godine došlo do


                                                          342
   337   338   339   340   341   342   343   344   345   346   347