Page 343 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 343

posleratnog susreta Tito–Čerčil. U mitologizovanoj i romantičarskoj
               verziji tog događaja stoji da su obojica zaplakali, setivši se svojih ratnih
               dana i podviga?“

                     „Ma, kakvi! Prijateljski su se pozdravili kao dva stara ratnika.
                    č
                               č
               Č er ilu   je,  o igledno,   bilo  drago   što  je  Tito,  neposredno     pre  toga,   bio
               prekinuo sve veze sa Rusima i Informbiroom. Razgovori su, kao što je to
               uobičajeno, bili prilično formalni i bavili su se procenama tada aktuelnih
               agresivnih namera Sovjetskog Saveza. Posle toga, Čerčil je Titu postavio
               jedno, po mom mišljenju, besmisleno pitanje: ’Koliko Rusi imaju

               atomskih bombi?’ Kao da Englezi nisu imali od nas bolju obaveštajnu
               službu. Tito je, mislim, proizvoljno rekao neki broj.“
                     „Posle ste i nasamo imali nekoliko susreta sa Čerčilom?“
                     „…Jedanput me je Čerčil bez ikakvog razloga pozvao na ručak.
               Došao     sam    u  Dauning      strit  broj  10.  Nikoga     nije  bilo,  ni  njegovog

               ađutanta, ručali smo potpuno sami. Sam razgovor bio je, što Beograđani
               kažu, bez veze. Govorio mi je o letovanju i slikama. Bio je slikar amater.
               Voleo je da slika u južnoj Francuskoj, a ja sam te pejzaže uporedio sa
               našim    dalmatinskim.      Zatim    je  po eo   da  pri a  kako    je  njegova   kraljica
                                                          č
                                                                       č
               jedna izvanredna žena. Ispred sebe je imao njenu fotografiju i za vreme
               ručka joj je često nazdravljao.

                     Išao sam na proslavu njegovog rođendana u francusku ambasadu,
               gde smo mu mi diplomate uručili poklone.“
                     „Čini mi se da je najveća vrednost vaše knjige što ona konačno
               razobličava mit o mogućnosti britanskog iskrcavanja na Balkan pri kraju
               rata. Pritom ne govorite baš najbolje o Čerčilovim vojničkim
               sposobnostima?“

                                              č
                          č
                                                                    č
                     „Ta no.    Ali,  šta  zna i  –  Britanci!? Č er il  je  hteo  da  se  iskrca,  ali  nije
               imao čime. Za tako nešto potrebna je jaka mornarica sa jakim desantnim
               brodovima. Iskrcavanje je jedna od najsloženijih i najopasnijih vojnih
               operacija, za koju su preko potrebne dugotrajne pripreme i pomorske
               snage. Povrh svega, premoć            u vazduhu. Hitler, koji je imao najveću
               vojsku na svetu, sa najbriljantnijim generalima i savršeno obučenim

               ljudstvom,     sigurno   bi  se  iskrcao   u  Engleskoj.   Ostao    je,  nemo an,    pred
                                                                                              ć
               dvadeset kilometara vode i Engleskom, koja nije imala ništa osim par
               razbijenih divizija, s nedovoljnom artiljerijom, bez tenkovske podrške.
                                                                                                    ć
               Ali   Nemci     nisu   mogli    da   maknu      dalje,  bez   brodova     i  premo i     u
               vazduhu.

                     Staljin je iz političkih razloga od saveznika stalno tražio drugi front,
               ne verujući da su to u stanju. Zbog nekih, meni neshvatljivih razloga, i
               Čerčil je imao fiks-ideju da je za Englesku korisnije napasti Nemačku


                                                          343
   338   339   340   341   342   343   344   345   346   347   348