Page 343 - Milomir Marić - Deca Komunizma

posleratnog susreta Tito–Čerčil. U mitologizovanoj i romantičarskoj
verziji tog događaja stoji da su obojica zaplakali, setivši se svojih ratnih
dana i podviga?“

„Ma, kakvi! Prijateljski su se pozdravili kao dva stara ratnika.
č
č
Č er ilu je, o igledno, bilo drago što je Tito, neposredno pre toga, bio
prekinuo sve veze sa Rusima i Informbiroom. Razgovori su, kao što je to
uobičajeno, bili prilično formalni i bavili su se procenama tada aktuelnih
agresivnih namera Sovjetskog Saveza. Posle toga, Čerčil je Titu postavio
jedno, po mom mišljenju, besmisleno pitanje: ’Koliko Rusi imaju

atomskih bombi?’ Kao da Englezi nisu imali od nas bolju obaveštajnu
službu. Tito je, mislim, proizvoljno rekao neki broj.“
„Posle ste i nasamo imali nekoliko susreta sa Čerčilom?“
„…Jedanput me je Čerčil bez ikakvog razloga pozvao na ručak.
Došao sam u Dauning strit broj 10. Nikoga nije bilo, ni njegovog

ađutanta, ručali smo potpuno sami. Sam razgovor bio je, što Beograđani
kažu, bez veze. Govorio mi je o letovanju i slikama. Bio je slikar amater.
Voleo je da slika u južnoj Francuskoj, a ja sam te pejzaže uporedio sa
našim dalmatinskim. Zatim je po eo da pri a kako je njegova kraljica
č
č
jedna izvanredna žena. Ispred sebe je imao njenu fotografiju i za vreme
ručka joj je često nazdravljao.

Išao sam na proslavu njegovog rođendana u francusku ambasadu,
gde smo mu mi diplomate uručili poklone.“
„Čini mi se da je najveća vrednost vaše knjige što ona konačno
razobličava mit o mogućnosti britanskog iskrcavanja na Balkan pri kraju
rata. Pritom ne govorite baš najbolje o Čerčilovim vojničkim
sposobnostima?“

č
č
č
„Ta no. Ali, šta zna i – Britanci!? Č er il je hteo da se iskrca, ali nije
imao čime. Za tako nešto potrebna je jaka mornarica sa jakim desantnim
brodovima. Iskrcavanje je jedna od najsloženijih i najopasnijih vojnih
operacija, za koju su preko potrebne dugotrajne pripreme i pomorske
snage. Povrh svega, premoć u vazduhu. Hitler, koji je imao najveću
vojsku na svetu, sa najbriljantnijim generalima i savršeno obučenim

ljudstvom, sigurno bi se iskrcao u Engleskoj. Ostao je, nemo an, pred
ć
dvadeset kilometara vode i Engleskom, koja nije imala ništa osim par
razbijenih divizija, s nedovoljnom artiljerijom, bez tenkovske podrške.
ć
Ali Nemci nisu mogli da maknu dalje, bez brodova i premo i u
vazduhu.

Staljin je iz političkih razloga od saveznika stalno tražio drugi front,
ne verujući da su to u stanju. Zbog nekih, meni neshvatljivih razloga, i
Čerčil je imao fiks-ideju da je za Englesku korisnije napasti Nemačku

343