Page 270 - Milomir Marić - Deca Komunizma

cigaretama: „Ne uzimaj! Kapitalističke su!“ Kalinjin se „prepao“ i
ispustio cigaretu iz ruke. Obraćanje Molotova Titu s „gospodine“
č
protuma eno je kao diplomatski potez, dok Staljin, svojom
neposrednošću, nije izvadio stvar, izazvavši pravu buru oduševljenja:
„Dozvolite mi da ovu čašu podignem za tovariša Tita. Ja ga, svakako,
neću zvati gospodine!“
Prethodno je ugovor zaliven šampanjcem na malom koktelu u
Staljinovoj kancelariji. Staljin, Tito i Petrović uzeli su čaše s
poslužavnika. Staljin – dve. Jednu za sebe, a drugu je pružio konobaru:

„Ajde i ti popij s nama!“ Čovek, od uzbuđenja, samo što se nije srušio.
Nije se lako trgovalo sa Rusima. Tražili su olovo i bakar, koji su se
dobro mogli prodati na Zapadu, a nezainteresovano su prelazili preko
naših ponuda da uzmu suve šljive i rakiju. To je toliko zaprepastilo
Borisa Kidriča, koji je 1946. godine putovao u Moskvu sa grupom od

dvadeset specijalista, pa je ljutito pitao Nikolu Petrovića: „Imam ozbiljne
primedbe. Sa Rusima trgujemo kao sa svima drugima. Dve socijalističke
države treba da u svoje odnose unesu nove elemente međusobne
saradnje i solidarnosti. Obavezno pokreni to pitanje!“ Međutim, Mikojan
se pravio nevešt: „Pustite vi trgovce da trguju kako znaju i umeju!“
Kidrič i Petrović su, sa saradnicima, pripremili teren za novu

vladinu posetu Moskvi. Došli su Tito, Aleksandar Ranković, Blagoje
Nešković, Koča Popović. Na aerodromu, Ranković je pozvao Petrovića,
č
koji ih je sa ekao: „Stani tu! U i ć eš u isti auto sa mnom i objašnjava eš
ć
ć
mi sve što vidim kroz prozor.“ Ništa nije ni gledao, ushićeno
ponavljajući: „Nikola, ja sam u Moskvi! U Moskvi sam!“ Tih dana je
umro Kalinjin i, pored njegovog odra, Jugosloveni su držali počasnu

stražu u Domu Sojuza. Na sahrani, Tito je stajao na glavnoj tribini, pored
Staljina.
Svi su se slagali da jugoslovenska privreda hramlje. Ministar
finansija Sreten Žujovi ć govorio je da je „tvrd na parama“. Dobro je
čuvao državnu blagajnu kao svoj džep i nije popuštao ni pred kakvim
neskromnim zahtevima za trošenje. Ma od koga on dolazio! Svoje

najbliže ratne drugove Žujović je često napadao da su obične raspikuće!
Može se zamisliti kako je bilo č oveku koji je držao resor spoljne
trgovine. Petrović je neprekidno obigravao svet. Potpisivao je trgovinske
ugovore sa istočnoevropskim zemljama i, istovremeno, tražio puteve
prema Zapadu. Tito ga je zvao na ribanje posle zvani nog demarša iz
č
Moskve da je u razgovoru sa sovjetskim trgovinskim predstavnikom
grubo insistirao na hitnim isporukama robe, posebno sirovina, da je
pretio i udarao pesnicom o sto.

270