Page 267 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 267

protokolu posete jugoslovenske vladine delegacije nije bilo govora. Posle
               prvih kurtoaznih kontakata sa Molotovom, nastavljeni su „trgovački“
               razgovori na ministarskom nivou sa Mikojanom. Gosti iz Jugoslavije

               malo su držani u neizvesnosti. Pitali su ih kakav žele kulturno-zabavni
                                                                                      č
               program      i  koje ć e   znamenitosti      Moskve     videti.   Uve e    su   otišli  na
               predstavu Tolstojevog Vaskrsenja             u Hudožestvenom teatru. Igrala je
               stara garda, predvođena nezaboravnim Kačalovom. U pauzi, glumci su
               se pozdravili sa Titom. Predstava je nastavljena, gosti su ponovo zauzeli
               svoja mesta u svečanoj loži.

                                               ć
                     Me utim,      usred   tre eg č ina    me u    njima    je  došlo  do   komešanja.
                         đ
                                                              đ
               Neko je ušao i nešto Titu rekao. On se značajno nagnuo prema Ðilasu,
                    ć
               šap u ć i  mu    nešto   na  uvo.   Prošlo   je  još  nekoliko   trenutaka,    dok    Tito
               iznenada nije ustao: „Idemo!“ U pozorištu je ostao samo ministar
               spoljnih poslova dr Šubašić, pomiren sa činjenicom da komunisti imaju

               neke svoje posebne ponoćne partijske razgovore.
                     Napolju ih je čekala kolona dugačkih crnih limuzina, u koje su se
               žurno rasporedili. Ispred njih, duž moskovskih ulica, otvorio se „zeleni
               talas“ na semaforima. Izašli su iz grada na Praviteljstvenoje šose, to jest
               specijalan vladin put po kome smeju da idu samo automobili najviših
               sovjetskih rukovodilaca. Kad su stali ispred skromne drvene dače, nisu

               znali da su kod Staljina, u Kuncevu.
                     U velikom predsoblju skinuli su mantile i prešli u susednu
               prostoriju.   Otvorila    su  se  neka   vrata  i  pred  njima   se  pojavio   li no  On.
                                                                                                č
               Staljin, sa pratnjom, koju u prvi mah nisu ni primetili. Gledali su samo
               njega. Ðilas i Tito su ga videli ranije, ali ovog puta Staljin se svima učinio
                                                                                                 đ
               nekako    manji,   ne  više  onaj  Baš Č elik.   Sa  sedim   brkovima     i  razre enom
               kosom,     vidno    omršao    i  ostario,  malo    ih  je  štrecnuo    oko   srca:  „Ako
               Staljinu nije dobro – ceo socijalizam se ljulja!“ Jednog po jednog, Tito ih
               je predstavljao, a onda su ušli u trpezariju, u kojoj je bio prazan dugački
                                                                                  č
               sto,   pokriven     belim č    aršavom.      Kao    pravog     isto njaka    Staljina    je
               užasavao nameštaj i dešavalo se da, čim uđe u neku za njega
               pripremljenu raskošnu rezidenciju, odmah poizbacuje sve napolje.

                     Sedajući za sto, negde oko 11 sati uveče, Jugosloveni su bili malo
               oporavljeni od trenutnog „Staljinovog slepila“, pa su pored sebe videli
               Molotova, Maljenkova, Bulganjina, Beriju, generala Antonova. Ušle su
               servirke s pićem, čašama, tanjirima, priborom za jelo i dubokim
                                                                                             ć
               srebrnim č inijama       s  dekorativnim      poklopcima.      U   toku   no i   do   šest
               ujutru, kad su se razišli, sto je četiri puta raspreman i donošeno je novo
               posluženje. Domaćini su hteli da impresioniraju goste. Pripremljeni su
               specijaliteti iz svih krajeva Sovjetskog Saveza: pečene prepelice sa


                                                          267
   262   263   264   265   266   267   268   269   270   271   272