Page 273 - Milomir Marić - Deca Komunizma

položaju, možda bi prošlo s opomenom. Postupili smo strogo, ali sve će
biti u redu. Za šest meseci ćemo te vratiti u Partiju. Nego, šta sad misliš
da radiš?“

č
„Pošto me je oduvek privla ila istorija, voleo bih, ako može, da to
bude u nekom institutu.“
„Gde postoji institut?“
„Pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.“
Nije išlo glatko. Istorijski institut SANU odbio je da ga primi i
Petrovi u nije preostalo ništa drugo, ve ć da se zaposli u
ć
Dokumentacionom centru Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi, koji
je, kao ministar elektroprivrede, osnovao i otvoreno favorizovao. Primao
je inostrane časopise i godinama izdavao stručni bilten. Zainteresovao se
za tu problematiku. Napisao je knjige J. S. Vilovski i njegov rad na nauci o
vodama i Iz istorije hidrotehnike i građevinarstva, a kasnije vrlo opsežnu

studiju Plovidba i privreda Srednjeg Podunavlja u doba merkantilizma.
č
Brzo se pribrao. Nastavio je da temeljno izu ava ono o č emu je pre
rata pisao u časopisu Naša stvarnost – odjeke 1848. godine kod nas i
stvaranje Ujedinjene omladine srpske. Jednostavno, prebrisao je u glavi
ministarski period i kratkotrajni uzlet u političkoj hijerarhiji. U tri
kapitalne knjige koncentrisao se na osvetljavanje lika Svetozara Miletića

i njegovog doba. Početkom šezdesetih godina, posle mnogo peripetija,
primljen je u Istorijski institut SANU, postavši jedan od naših
najpoznatijih i najplodnijih istoričara.
Učestvovao je na mnogim međunarodnim kongresima. Na
međunarodnom naučnom skupu posvećenom metodološkim pitanjima
pisanja istorije međunarodnog komunističkog pokreta i Kominterne,

Nikola se zaprepastio. Skup je održan u bivšoj zgradi Kominterne, gde je
č
on uo i rata boravio. Jedan od referenata bio je onaj Kominternin
„vezista“ Sorkin, koji ga je onda u Moskvi dočekao. Tako to nekad biva
u životu! I Sorkin se, posle penzionisanja, takođe posvetio pisanju
istorije.

273