Page 274 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 274
Naši grobovi u Sibiru
Istoričar dr Ivan Očak prihvatio se pionirskog posla da istraži i opiše
tragične sudbine velikog broja naših istaknutih revolucionara u
međunarodnom radničkom pokretu, koji su stradali u staljinističkim
čistkama i o kojima se kod nas dugo ćutalo.
K ad je Očak, šezdesetih godina, zazvonio na vrata Pelagije
Belousove, prve supruge Josipa Broza, u gradiću Istra pored
Moskve, i rekao da je Jugosloven, ona je počela da grca:
„Vi ste mi ubili sina!“
Bila se pomirila s monstruoznom pri om koja joj je ko zna kad
č
servirana da se Žarko 1948. odrekao oca, izjasnio za Staljina, prihvatio
Rezoluciju Informbiroa, i kao ibeovac likvidiran.
Tražeći zaostavštinu jednog od najzanimljivijih predratnih srpskih
komunista Živka Jovanovića, u Moskvi je stigao do Jekaterine
Vladimirovne Jovanović, u revolucionarnom pokretu upamćene kao
Keti Pulemjot (Mitraljez). Rekla je: „Ako bilo kome dam sve ove
dokumente, onda više ni za koga ne u biti zanimljiva.“ Koleginica koja
ć
ga je kasnije obavestila o njenoj smrti kažnjena je partijski, jer je otkrila
veliku „profesionalnu tajnu“.
Vrata Olge Nikolajevne, supruge jednog od osnivača KPJ Filipa
Filipovića, Očaku je otvorila neka goropadna i mrzovoljna žena: „Olge
nema, na groblju je!“ Zvonio je još jedanput i još jedanput se ponovila
ista scena. Vratio se sa pazikućom i milicionerom. Ispostavilo se da se
žena uplašila da nije neki rođak došao po nasledstvo. Objasnio joj je da
ga interesuju samo stari papiri, dokumenti, pisma, fotografije, albumi.
č
„Sve što je bilo ju e je ovde izgorelo!“, rekla je mirno, pokazuju i
ć
veliku peć u uglu.
Učinila je to Maja, rođaka Olge Nikolajevne.
č
ć
Pretpostavljaju i da je kod ku e, dr O ak je jednog nedeljnog jutra
ć
zazvonio na njena vrata i gotovo na silu ušao. Intelektualka, lekar, s
274