Page 272 - Milomir Marić - Deca Komunizma

zamišljali neograničene količine najkvalitetnijih ruda, kakvih nigde
drugde na svetu nema.
U partijskom Politbirou Edvard Kardelj je od početka bio zadužen

za izgradnju i globalnu strategiju političkog sistema i privrede. Kao
glavni operativac, Boris Kidrič je zamenio Andriju Hebranga. Forsirao je
dinamičan, efikasan rad Privrednog saveta, sastavljenog od najboljih
inženjera i radnika. Nikola Petrovi ć je tu, neosporno, bio jedan od
ključnih ljudi. Vodio je ogromno Ministarstvo trgovine, snabdevanja i
spoljne trgovine, i osnivao velika savezna preduzeća Centroprom,

Jugometal, Jugodrvo… Posao je bio sve složeniji, pa je ministarstvo
podeljeno na dva: Ministarstvo trgovine i snabdevanja, koje je preuzeo
Zaim Šarac, i Ministarstvo spoljne trgovine, koje je Petrovi ć zadržao do
dolaska Milentija Popovića. Na Kidričevo insistiranje, prihvatio se
formiranja novog Ministarstva elektroprivrede i izgradnje velikih

domaćih hidrocentrala: „Nikola, jesi li svestan od kakvog je to značaja?
Ako završimo petogodišnji plan industrijskog razvoja, a ne budemo
imali potrebnu pogonsku energiju, ja prvi idem uza zid, a ti za mnom!“
Bilo je to u skladu s onom poznatom Lenjinovom parolom:
„Elektrifikacija plus sovjetska vlast jednako je socijalizam!“ Ali valjalo je
stalno ići dalje. Petrović je, zatim, stvorio Ministarstvo mašinogradnje,

koje je podstaklo pretvaranje male nacionalizovane Simensove radionice
u Zagrebu u pravi gigant pod imenom Rade Končar, kao i ubrzanu
gradnju naših giganata kao što su Litostroj u Ljubljani i Ivo Lola Ribar u
Železniku.
Na Dan ustanka naroda Srbije, 7. jula 1951. godine, pozvan je kod
Rankovića, gde je zatekao i Osmana Karabegovića. Polako je shvatio da

njih dvojica čine partijsku komisiju, formiranu zbog njegove
„nebudnosti i stavova prema IB-u“. Odbio je da bude cinkaroš i morao je
to skupo da plati. Jedan njegov prijatelj, stari komunista, poverio mu je
neke dileme oko Rezolucije Informbiroa. Nikola to nikome nije prijavio,
a sveta dužnost članova Partije bila je da prijavljuju sve što saznaju. Onaj
prijatelj je uhapšen i u istrazi je priznao s kim je sve razgovarao. To je

bilo više nego dovoljno da se u tim krajnje neizvesnim vremenima
posumnja i u Nikolu Petrovića.
Uopšte ne znajući šta mu se sprema, unapred je bio prihvatio da
toga dana u Vrbasu govori na proslavi i otkrije spomen-ploču.
„Nema problema, idi slobodno, kao da se ništa nije desilo!“, rekao je

mirno Ranković.
Posle nekoliko dana, 13. jula, odmerena mu je kazna. Isključen je iz
Partije, uz Rankovićevo obrazloženje: „Da nisi na tako visokom

272