Page 265 - Milomir Marić - Deca Komunizma

istovetnih ruskih aviona, od kojih je u jednom bio Tito. Autom su odatle
nastavili do Krajove i smestili se u bogataške vile, ispražnjene za potrebe
Tolbuhinovog štaba. Petrović je upućen u Bukurešt sa zadatkom da

preuzme poslanstva Kraljevine Jugoslavije i NDH.
Bez ijednog Jugoslovena, Tito je otišao na susret sa Staljinom. Vratio
se u civilu. Mitru Bakiću i Nikoli Petroviću, koji su ga sačekali,
impresionirano je pričao kako je Staljin u njegovom prisustvu pozvao
maršala Tolbuhina u Sofiju: „Kod mene je Tito, traži jedan tenkovski
puk. Daćemo mu ceo moto-mehanizovani korpus.“ Ipak, Tito je bio ljut i

zabrinut: „Rusi traže i insistiraju na formiranju vlade sa Šubašićem.
Nama to ne treba. Imamo potpunu vlast u zemlji!“ Malo je zastao i
ućutao: „Na kraju krajeva, ne moram ja biti ni predsednik te vlade!“
Mitar i Nikola su skočili kao opareni, nisu mogli da poveruju, pa je Tito
morao da ih smiri: „Dobro, biću predsednik!“

Iz poslanstva Kraljevine Jugoslavije i NDH svi su bili pobegli pred
Rusima, samo je – u jugoslovenskom – ostao portir. Petrovi ć je, u
dogovoru sa sovjetskim vlastima, pronašao i preuzeo neke naše šlepove
sa žitom na Dunavu i „na crno“ jeftino kupio neke automobile od
Rumuna, koji su se plašili da će im Rusi sve pokupiti. Tu ga je prekinula
Titova poruka da ide u Vršac i tamo spremi sve za njegov dolazak iz

Krajove. Poleteo je ruskim dvosedom, koji je u vazduhu naleteo na
nemački meseršmit. Jedva je preživeo vazdušnu bitku, u kojoj su im
pomagala još dva ruska aviona. Iako je u Pragu završio godišnji
č
konstruktorski kurs i bio zaljubljenik i ekspert za letenje, na isto se
zapetljao. Ispred njega, okrenutog leđima pilotu, bio je mitraljez, koji nije
umeo da upotrebi.

U Vršcu je nađena jedna lepa kuća za Tita, vlasništvo nekog zubara.
Tito je 15. oktobra 1944. Nikoli javio da je upravo primio vest da je
Beograd oslobo en. Tim povodom štampan je prigodan letak, koji je
đ
ubrzo uništen, pošto Radio London i Radio Moskva do večeri nisu potvrdili
tu vest. Nikolin zadatak bio je da bude pri ruci članu Politbiroa Ivanu
Milutinoviću, koji je rukovodio celokupnim privrednim pitanjima. Onda

je preventivno formirana Vojna uprava za Banat, Bačku i Baranju, na
č elu sa generalom Ivom Rukavinom, kao komandantom, i Nikolom
Petrovićem, kao političkim predstavnikom Nacionalnog komiteta. Pošto
su se folksdojčeri i Mađari razbežali, nije bilo nikakvih problema, niti
vojnih operacija. Trebalo je jedino što uspešnije obezbediti prikupljanje i

transport hrane za vojsku.
Početkom februara 1945. Nikola je došao u Beograd. Svratio je kod
Kardelja, negde na Crvenom krstu, i saznao zašto ga traže: „Doneli smo

265