Page 269 - Milomir Marić - Deca Komunizma

ć
č
bi se ina e moglo re i da se Rusi ponašaju gore od Engleza i
Amerikanaca. Čim je izbila ta afera, ja sam, tovariš Staljin, želeo da vam
đ
napišem pismo u kome ć u sve objasniti. Me utim, šef vaše vojne misije
general Kornjejev preporučio mi je da to ne radim.“ Staljin je odmahnuo
rukom: „Znate od koje je vrste ljudi Kornjejev. Siromah, nije glup, ali je
pijanac, neizlečivi pijanac! Vi ste, naravno, čitali Dostojevskog. Videli ste
koliko komplikovanih stvari postoji u ljudskoj duši, u čovekovoj psihi.
Zamislite onda ljude koji su se borili od Staljingrada do Beograda,
nekoliko hiljada kilometara od svoje zemlje, za sobom ostavljajući mrtva

tela svojih prijatelja i najbližih. Mogu li se od tih ljudi očekivati normalne
reakcije? U Istočnoj Pruskoj su masakrirali sve pred sobom, starce, žene i
decu. Vi zamišljate idealnu Crvenu armiju, a ona to nije, niti će ikada
biti. Najvažnije je što se bije s Nemcima i što se dobro bije!“
„Da li treba još nešto da dodam ili je stvar legla?“, pitao je Ðilas.

„Ne treba ništa više!“, rekao je Staljin, podigao malu čašu s votkom,
iz kakve je jedino on pio, i pružio je Ðilasu, kome nije prijalo piće, pa je
pio pivo. „Popićemo sada jednu u slavu Crvene armije!“
„Ja bih radije u vaše zdravlje!“
„Šta, nećeš da piješ za Crvenu armiju!? Pogledajte ga: Ðilas pije
pivo, kao da je Nemac. Zaboga, on je stvarno Nemac!“

Članovi jugoslovenske delegacije nisu imali mnogo iskustva ni u
pi u, ni u nazdravljanju, ali su se trudili da ni u tome nimalo ne
ć
zaostanu za Rusima. Po hijerarhiji su se svi izređali i ministar trgovine i
snabdevanja Nikola Petrović je shvatio da je došao na njega red. Ustao
je: „Dozvolite da ovu čašu dignem u slavu velike Boljševičke partije!“
Staljin ga je presekao pogledom i okrenuo se Molotovu: „ uješ li ti šta
Č
on govori? Da li si ti čuo za neku takvu organizaciju? Ja nisam!“ Molotov
je potvrdno klimnuo glavom. Svi su se zgledali. Petrović je bukvalno
propao u zemlju. Uplašio se da na ruskom nije nešto pogrešio i lupio. A
Staljin, videvši opštu konsternaciju, slatko se i samozadovoljno
nasmejao: „Ajde produži!“ Prosto, uživao je da tako plaši i zbunjuje
ljude!

Narednih dana Tito i Molotov potpisali su dvadesetogodišnji
ugovor o prijateljstvu, uzajamnoj pomoći i posleratnoj saradnji između
Demokratske Federativne Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, a Nikola
Petrović i Mikojan sklopili su sporazum o uzajamnim isporukama robe.
Tim povodom u Katarininoj dvorani Velikog kremaljskog dvorca

organizovan je svečani ručak, kome je prisustvovao i nominalni šef
sovjetske države Kalinjin. Staljin mu je nazdravljao kao „našem
prezidentu“, ali ga je šaljivo pogledao kad se poslužio Titovim

269