Page 266 - Milomir Marić - Deca Komunizma

đ
odluku da pre eš ovde u Nacionalni komitet. Fali nam jedan
Vojvođanin, a Vojna uprava je ionako ukinuta. Molim te bez diskusije, to
je rešio Politbiro. Javi se Starom!“

„Dobro je da si stigao“, do ekao ga je Tito u Rumunskoj ulici.
č
„Pogledaćemo spisak resora u Nacionalnom komitetu, da vidimo šta
ć emo menjati. Jedna kombinacija je da dobiješ č in generala, da budeš
komandant pozadine i vodiš privredne poslove, a druga je da preuzmeš
nešto drugo – ili Ministarstvo snabdevanja i trgovine ili Ministarstvo
finansija. I pre rata si se bavio spoljnom trgovinom. Idi u Novi Sad,

spakuj kofere i dolazi!“
Smestio se u hotel Mažestik, u kome su stanovali i ostali članovi
mešovite, kraljevsko-partizanske vlade. Nije mu bilo nimalo lako da se
snalazi u ratnim uslovima, u razorenoj zemlji, sa samo jednom
slobodnom granicom. Osećao se kao domaćica u praznom špajzu. Na

primedbu da nema dovoljno saradnika, Kardelj mu je lakonski
odgovorio: „Ja ti ništa ne mogu pomoći. Sva naša veština biće u tome da
gradimo socijalizam sa ljudima kakve smo zatekli!“
Nikola se bio vratio iz Njujorka, gde je vodio pregovore sa Rojom F.
Hendriksonom, zamenikom administracije Ujedinjenih nacija za pomoć i
obnovu (UNRA) i sklopio sporazum o isporukama hrane, goriva, odeće,

lekova i drugog medicinskog materijala. UNRA je, inače, osnovana još u
novembru 1943. kao privremena međunarodna organizacija za pružanje
pomoći u obnovi zemalja koje je rat opustošio.
Tada, prvih dana aprila 1945, Tito je ocenio da je konačno došlo
vreme za prvi međudržavni korak nove Demokratske Federativne
Jugoslavije (još formalno – ni republike ni monarhije). Vladina delegacija

na najvišem nivou spremala se u Moskvu. Krenuli su predsednik vlade
Tito, ministar spoljnih poslova Šubašić, ministar Crne Gore Ðilas,
ministar rudarstva Andrejev i Nikola Petrović, kao ministar trgovine i
snabdevanja. U rusku dakotu ukrcali su se na starom novobeogradskom
aerodromu i na putu nisu imali nikakvih nepredviđenih poteškoća, osim
što je Tito loše podnosio let avionom, pa mu je bilo muka.

Na moskovskom aerodromu Vnukovo delegaciju je srdačno
dočekao Molotov, pošto Staljin u takvim ceremonijalima nikada nije
učestvovao. Tito je odmah dao izjavu za sovjetsku javnost da je pitanje
definitivnog oslobođenja Jugoslavije pitanje sledećih nekoliko ili najviše
mesec dana i, s borbenim pozdravom „Smrt fašizmu – sloboda narodu“,

uzviknuo: „Živeo Sovjetski Savez! Živela i nepobediva Crvena armija i
njen genijalni vođa maršal Sovjetskog Saveza Staljin!“
Sa Rusima se od po etka ništa nije znalo. O nekom preciznom
č

266