Page 268 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 268

Kavkaza, riba iz Lenjingrada i Sibira, votka i gruzijsko belo vino
               „cinandali“. Nazdravljala se svaka čaša i to – svemu i svačemu: Pobedi,
               Crvenoj armiji, herojstvu partizana. U Staljinovo i Titovo zdravlje.

               Glavni nazdravičar bio je Molotov, mada je imao primetnu govornu
               manu i zdravice je izgovarao zamuckujući. Staljin je ćutao, s vremena na
                                                 č
                                                               č
               vreme    ubacuju i     kakvu    so nu   dosko icu,     posle   koje  su  svi  praskali   u
                                  ć
               smeh.
                     Staljin je tihim glasom počeo: „Mi smo tokom rata raspustili
               Kominternu i inostrana propaganda je tvrdila da smo to učinili zbog

                                                                         č
               pritiska    Amerikanaca       i  Engleza.    To   nije  ta no:   da   su   oni   bilo  šta
               pokušali, Kominterna bi i dan-danas postojala u Moskvi! Oni su toga bili
               svesni i nisu se mešali.“ Tito se na to nadovezao: „Raspuštanje
               Kominterne za nas nije bio problem: kad smo to u partizanima saznali,
               diskutovali smo na sednici Politbiroa jedva petnaestak minuta i prešli na

               tekuća pitanja.“ Staljin je ponovo uzeo reč: „Kominterna je, razume se,
               bila  glupost.    Samo    je  Dimitrov    verovao    da   se  iz  jednog   centra   može
               rukovoditi svetskim revolucionarnim pokretom.“ Sasvim spontano,
               Nikola Petrović       je upitao: „Tovariš Staljin, ako je Kominterna stvarno
               bila glupost, zašto je nju Lenjin uopšte stvarao!“ Staljin ga je pogledao:
               „Pitanje je pravilno! Lenjin je računao da će posle Oktobarske revolucije

               proleterske revolucije pobediti još u nekim evropskim zemljama i da je
               zbog toga potrebno uspostaviti jedinstveni štab svetske revolucije. Ali
               ispalo je drukčije!“
                     Razgovor je skrenuo na škakljivo „seljačko pitanje“ i neka iskustva i
               odstupanja u politici Kominterne. Pre svega, KPJ je pohvaljena zbog
               pravilnog shvatanja uloge seljačkih masa u revolucionarnim zbivanjima.

               Jugoslovenska delegacija je, sa strahom, naslućivala na šta je Staljin,
               zapravo, ciljao kad je govorio o mogućnostima da socijalizam postoji i
               pod engleskim kraljem i da revolucija više nije njegov nužni preduslov.
               Ipak, povratak kralja Petra II Karađorđevića u Beograd ovog puta nije
               otvoreno pominjan.
                     Nikola Petrović       je primetio da Berija nešto diskretno pokazuje

               servirki. Ubrzo se ona vratila s ljutim papričicama. Naš „Lala“ nije
               mogao da otrpi taj gurmanski izazov. Pitao je može li jednu da uzme.
                                                     ć
                     Oko   dva č asa   posle   pono i,   Ðilas  se  obratio  Staljinu:  „Došao    sam   s
               ovom delegacijom da vam lično objasnim jedan neprijatni nesporazum.
               Vama su javili da sam ja, na nekom sastanku sa sovjetskim oficirima,

               rekao   da  se  vojnici  Crvene    armije  ponašaju     gore  nego   što  bi  se  ponašali
               engleski ili američki vojnici. Nisam to rekao, nego: da ekscese, naročito
               prema našim ženama, majkama i sestrama, treba pod hitno prekinuti, jer


                                                          268
   263   264   265   266   267   268   269   270   271   272   273