Page 264 - Milomir Marić - Deca Komunizma

na oslobođenu teritoriju u Užice. Hvatao je Radio London i Radio Moskvu i
nedeljno izdavao bilten Vesti. Nekad i u osam hiljada primeraka.
Preživeo je poznati Novosadski pokolj 1942. godine. Na potpuno

neverovatan način izbegao je hapšenje, uz pomoć lažnih isprava na ime
Nemca Vernera Franca, rođenog kao i Hitler 20. aprila. Sasvim ležerno je
otvorio vrata patroli… Napustio je grad. Čitav ilegalni rad, kad nestane
kukuruza, odvijao se pod zemljom, po „bazama“ na udaljenim salašima.
Posle mnogo stradanja i provala, Jovan Veselinov je stvorio novi
Pokrajinski komitet, a Nikola Petrović je postavljen za sekretara

Oblasnog komiteta za Bačku i Banat. U oktobru 1943. jedva je spasao
glavu kod sela Parage.
ć
đ
đ
ć
Ve nik je AVNOJ-a, iako je bilo nemogu e da Vojvo ani do u na
zasedanje. Posle rata izvesno vreme je važio embargo na prostu stvar ko
je bio, a ko nije 29. novembra 1943. u Jajcu. Tek avgusta 1944. mogao je
da se odazove na Titov poziv da se pridruži Vrhovnom štabu. U Srem su
se spustila dva engleska aviona, sa vojnom misijom Bejzila Dejvidsona.
Petrović je s njima odleteo za Bari. Pozdravio se sa Aleksandrom
Rankovićem i produžio na Vis. Na sastanku Politbiroa podneo je referat
o radu u Vojvodini. Sugerisano mu je da ga prekuca – sada kao odluke
istog tog Politbiroa. Kad se prešlo na druge delikatne teme, ustao je da

ide, ali mu je Tito rekao da ostane: „Nikola je naš čovek!“ Nije mogao da
poveruje – na dnevnom redu je bio Titov odlazak na sastanak sa
Čerčilom.
Na Visu Tito nije hteo ni da čuje da usliši Nikolinu molbu da se, sa
Kostom Nađom, idućim transportom vrati u Srem. Savetovao mu je da
se spremi za put u London, gde bi rukovodio ekonomskim stvarima,

dok bi se Vlatko Velebit koncentrisao na političke. S tim se nešto
odugovlačilo, pa ga je u septembru 1944. Tito pozvao: „U međuvremenu
situacija se izmenila. Izgubili smo mnogo kadrova, a za koji dan se
vraćamo u Beograd. Treba organizovati vladu i organe vlasti. Nećeš
valjda da u Sremu pogineš u poslednjem trenutku. Crvena armija se
približava i moramo joj prvi poći u susret. Mogu Englezi da nam u

Srbiju bace kralja Petra i da nastane džumbus. Napuštamo Vis i idemo
negde u Rumuniju, da sačekamo zgodan momenat za povratak. Pošto
ćemo verovatno brzo ući u Vojvodinu, ti ćeš biti u mojoj ličnoj pratnji, ali
o svemu ovome nikome ni reči!“
Čak ni Titov pratilac Nikica Prlja nije znao kuda se kreće u ponoć

18. septembra 1944. Pitao je Petrovića: „Je li, Nikola, da nije Stari
poludio, da ide u Srem!?“ Da bi zavarali trag Nemcima, pošli su prvo
prema Bariju; tako je prema Turn Severinu u konvoju poletelo dvanaest

264