Page 264 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 264

na oslobođenu teritoriju u Užice. Hvatao je Radio London i Radio Moskvu i
               nedeljno izdavao bilten Vesti. Nekad i u osam hiljada primeraka.
               Preživeo je poznati Novosadski pokolj 1942. godine. Na potpuno

               neverovatan način izbegao je hapšenje, uz pomoć                 lažnih isprava na ime
               Nemca Vernera Franca, rođenog kao i Hitler 20. aprila. Sasvim ležerno je
               otvorio vrata patroli… Napustio je grad. Čitav ilegalni rad, kad nestane
               kukuruza, odvijao se pod zemljom, po „bazama“ na udaljenim salašima.
               Posle mnogo stradanja i provala, Jovan Veselinov je stvorio novi
               Pokrajinski komitet, a Nikola Petrović                 je postavljen za sekretara

               Oblasnog komiteta za Bačku i Banat. U oktobru 1943. jedva je spasao
               glavu kod sela Parage.
                                                                         ć
                                                                                        đ
                                                                                                  đ
                        ć
                     Ve nik    je  AVNOJ-a,     iako  je  bilo  nemogu e     da  Vojvo ani     do u    na
               zasedanje. Posle rata izvesno vreme je važio embargo na prostu stvar ko
               je bio, a ko nije 29. novembra 1943. u Jajcu. Tek avgusta 1944. mogao je
               da se odazove na Titov poziv da se pridruži Vrhovnom štabu. U Srem su
               se spustila dva engleska aviona, sa vojnom misijom Bejzila Dejvidsona.
               Petrović    je s njima odleteo za Bari. Pozdravio se sa Aleksandrom
               Rankovićem i produžio na Vis. Na sastanku Politbiroa podneo je referat
               o  radu   u  Vojvodini.   Sugerisano     mu   je  da  ga  prekuca   –  sada  kao  odluke
               istog  tog  Politbiroa.   Kad   se  prešlo  na  druge    delikatne   teme,   ustao   je  da

               ide, ali mu je Tito rekao da ostane: „Nikola je naš čovek!“ Nije mogao da
               poveruje     –  na   dnevnom      redu    je  bio  Titov   odlazak     na   sastanak    sa
               Čerčilom.
                     Na Visu Tito nije hteo ni da čuje da usliši Nikolinu molbu da se, sa
               Kostom Nađom, idućim transportom vrati u Srem. Savetovao mu je da
               se  spremi    za  put   u  London,    gde   bi  rukovodio     ekonomskim       stvarima,

               dok bi se Vlatko Velebit koncentrisao na političke. S tim se nešto
               odugovlačilo, pa ga je u septembru 1944. Tito pozvao: „U međuvremenu
               situacija se izmenila. Izgubili smo mnogo kadrova, a za koji dan se
               vraćamo u Beograd. Treba organizovati vladu i organe vlasti. Nećeš
               valjda   da   u  Sremu    pogineš    u  poslednjem      trenutku.    Crvena    armija   se
               približava i moramo joj prvi poći u susret. Mogu Englezi da nam u

               Srbiju bace kralja Petra i da nastane džumbus. Napuštamo Vis i idemo
               negde u Rumuniju, da sačekamo zgodan momenat za povratak. Pošto
               ćemo verovatno brzo ući u Vojvodinu, ti ćeš biti u mojoj ličnoj pratnji, ali
               o svemu ovome nikome ni reči!“
                     Čak ni Titov pratilac Nikica Prlja nije znao kuda se kreće u ponoć

               18. septembra 1944. Pitao je Petrovića: „Je li, Nikola, da nije Stari
               poludio, da ide u Srem!?“ Da bi zavarali trag Nemcima, pošli su prvo
               prema Bariju; tako je prema Turn Severinu u konvoju poletelo dvanaest


                                                          264
   259   260   261   262   263   264   265   266   267   268   269