Page 263 - Milomir Marić - Deca Komunizma

č
njen glavni pregovara , koji ć e pokušati da izdejstvuje da se
Komunističkoj partiji na terenu poveri borba protiv svakovrsnih
sabotera i pete kolone. Sastanak je zakazan za 14. april, ali tada vlade

više nije bilo na Palama. Otišla je u Nikšić i avionom pobegla iz zemlje.
Trebalo je prvo pobediti u ratu.
Nikola Petrović i njegova porodica dali su toj pobedi svoj pun
doprinos. On je, sa suprugom Marom, proživeo dramatične dane kao
partijski radnik i rukovodilac u okupiranoj i raskomadanoj Vojvodini.
Njegov brat Vladimir poginuo je 4. decembra 1943. godine u Prijepolju,

kao član štaba Prve šumadijske brigade. Sestra Milana takođe je
učestvovala u pokretu i bila zatvarana.
č
Sli no je bilo i sa porodicom njegove supruge Mare, ro ene
đ
Popović.
Posle napada Nemaca na Jugoslaviju, Nikola se našao u Novom

Sadu. Komuniste u početku nisu hapsili, pakt Nemačka–SSSR ničim nije
đ
č
dovo en u sumnju, pa je on odlu io da sa eka da pro e oluja i da se
đ
č
onda poveže sa Titom i dogovori se kako da u novim uslovima nastave s
prokopavanjem Kominterninog obaveštajnog kanala kroz Evropu. Na
dan 22. juna 1941. bio je kod prijatelja na jednom salašu u blizini sela
Begeča. Oko 11 časova radio je javio da je Nemačka napala Sovjetski

Savez. Do ručka su to potvrdile sve inostrane radio-stanice. Položaj
komunista iz osnova se promenio i ve ć iste ve eri Nikola je prešao u
č
ilegalnost. Mađarska policija je o njemu sve znala. Da je komunista i da
je bio u SSSR. Pomirio se da od specijalne linije očigledno neće biti ništa.
To mu je, uostalom, javio i Tito preko Ðilasa i Lole Ribara, s kojima se
njegova supruga srela u Beogradu.

Na insistiranje sekretara Vojne komisije Pokrajinskog komiteta
Partije za Vojvodinu Radivoja Ćirpanova, ostao je u jednom ilegalnom
stanu u Novom Sadu i preuzeo rukovođenje Agitpropom. Uspostavljene
su precizne granice tri države: NDH, Mađarske i specijalne nemačke
uprave za Banat. Otpočeli su krvavi progoni i klanja Srba, Jevreja i
komunista. Pokrajinski komitet je podeljen okupacijskim međama.

Politički i organizacioni sekretar Svetozar Toza Marković i Žarko
Zrenjanin u Banatu, Ćirpanov u Bačkoj i Aćim Grulović u Sremu bili su
prisiljeni da se navikavaju na novonastalo stanje na toj vetrometini.
Mađari su se pokazali kao izuzetno opasan neprijatelj: Horti je imao
prilično iskustva s komunistima. Ugušio je mađarsku revoluciju. Ranija

nacionalna trvenja obilato su mu u Bačkoj išla na ruku. Uslovi za
ustanak i partizansku borbu većeg obima bili su praktično nikakvi.
Petroviću verovatno nije mogla biti uručena Titova poruka da dođe

263