Page 262 - Milomir Marić - Deca Komunizma

diktaturu“.
Petrovi ć se, u dogovoru sa Titom, vratio svom starom poslu na
uspostavljanju posebnog Kominterninog obaveštajnog kanala kroz

Evropu. Iznenadni napad Nemačke na Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine
stornirao je praktično već izgrađenu mrežu.
Kad se za vreme okupacije u Vojvodini budu našli u beznadežnom
položaju, skroz opkoljeni od Nemaca, Nikola Petrovi će supruzi Mari
ć
poveriti poslednju tajnu: „Da znaš da je drug Stari, koji je svra ao kod
nas, vođa partizana Tito, i da si u Moskvi lično srela Manuilskog.“

Izvukli su se i tada!
Kao Titov ministar, Petrović se u aprilu 1945. godine u Kijevu na
železničkoj stanici ponovo pozdravio sa Manuilskim, tada ministrom
spoljnih poslova Ukrajine. Iz hladnog protokolarnog susreta izgledalo je
kao da se nikad u životu nisu videli. Tek kad je Manuilski ostao sam

mogli su da se slobodno jedan drugog sete.
„Vremena su se promenila. Došlo je vreme kad mi treba da nešto
naučimo od naših jugoslovenskih drugova!“, rekao je Manuilski na
rastanku.
Svi su posle 27. marta 1941. očekivali skorašnji početak rata osim,
izgleda, vlade generala Dušana Simovića. Tračak nade sinuo je Nikoli

Petroviću uveče 5. aprila, kada je dobio poverljivu poruku Centralnog
komiteta KPJ:
„Bez obzira na specijalno zaduženje, sutra u šest časova treba da
budete kod Vukovog spomenika. No as se u Moskvi potpisuje pakt o
ć
prijateljstvu sa Sovjetskim Savezom i Partija sprema velike manifestacije.
One ni po čemu ne treba da zaostanu za onima od 27. marta.“

Međutim, nemački avioni koji su se ujutru pojavili nad Beogradom
raspršili su sve nade i direktive. Nastao je pravi lom i haos. Ipak, Partija
je preduzela organizovanu evakuaciju komunista koji nisu bili pozvani u
vojsku. Pošto se računalo s mogućnošću dužeg otpora kraljevske vojske
u bosanskim planinama, grupa komunista (u kojoj je bio Nikola Petrović
i na č ijem č elu je bio metalski radnik Radoje Daki ) krenula je teretnim
ć
vagonima prema Sarajevu. Tamo se povezala s Pokrajinskim komitetom.
Trećeg dana posle njihovog dolaska stigla je vest da se Kraljevska
vlada i Vrhovna komanda očekuju na obližnjim Palama, odakle će
rukovoditi odbranom zemlje.
Situacija je zahtevala hitne mere, pa se došlo na ideju da komunisti

zatraže prijem kod predsednika Simovića i ministra unutrašnjih poslova
dr Srđana Budisavljevića. Kako je Nikola Petrović poznavao
Budisavljevića, odlučeno je da on predvodi delegaciju komunista i bude

262