Page 260 - Milomir Marić - Deca Komunizma

neće da ginu kao budale i hoće ’glavu za glavu’. Toga se najviše plašim,
molim vas ne pravite nikakve spektakle, ne dajte se provocirati da vam
buržoazija pre vremena nametne krvavi obračun i razbije Partiju. Treba

ići u širinu i dubinu. Pozdravite mi puno Valtera i prenesite mu ovu
moju poruku.“
Malo se oslobodivši, Nikola Petrović je prešao na nesporazume do
kojih dolazi kad se napada kapitulantska politika vlade Cvetković–
Maček prema Nemačkoj i kad se, istovremeno, partijsko članstvo
ubeđuje u ispravnost i taktičnost pakta između Nemačke i Sovjetskog

Saveza.
„Taj pakt je naša unutrašnja stvar, a ne vaša! On vam ničim ne
vezuje ruke! Nastavite i dalje s antifašističkom propagandom.“
„Ja znam, druže Manuilski, da to nije običaj“, stidljivo je nastavio
Petrović, „ali razumite nas, imamo velike troškove, sedam štamparija,

dosta ilegalaca… Ako biste mogli?…“
„Partija mora da stoji na svojim nogama. Ipak, KPJ je poseban
ć
slu aj: da u nalog da vam u kofer s duplim dnom ubace tri hiljade
č
dolara!“
Ko bi rekao da je samo godinu ili dve ranije ta ista Kominterna, sada
puna srdačnosti, drugarstva i razumevanja, bila bukvalno klanica u kojoj

se nije znalo ko kome radi o glavi i ko ć e ujutro osvanuti. Ukinute su
poljska i finska partija, Poljake su zastupali žena i sin osnivača Čeke
Feliksa Ðeržinskog, a Staljin je u društvu često pravio crnohumorne šale:
„Poljak – i još komunist – nema većeg neprijatelja Sovjetskog Saveza!“
Jugosloveni su bili, uglavnom, iskasapljeni. Od Nemaca su ostali Pik i
Ulbriht: drugi su velikodušno izručeni Hitleru, od Rumuna više nije bilo

nikoga, pa je za šefa njihove partije postavljen Bugarin Boris Stefanov.
Stradao je i legendarni vođa Mađarske revolucije 1919. Bela Kun. Vlast u
Kominterni preuzeli su Bugari. I Titu je gorelo pod nogama. Loše je
primljeno što je u Proleteru, na svoju ruku, objavio isključenje iz Partije
svih osumnjičenih i uhapšenih. Jednom su Petko Miletić i Tito zanoćili s
podjednakim šansama da sutradan jednog od njih pošalju u daleku

sibirsku Kolimu.
U povratku, inženjer Petrović je sa suprugom sređivao utiske. Malo
šta je i video izvan zgrade Kominterne. Posetili su zajedno Tretjakovsku
galeriju, uve e su dugo šetali po Crvenom trgu, išli na ve eru i u
č
č
pozorište. Mara mu je zato slikovito dočaravala razglednicu Moskve. U
Sofiji su morali odustati od zaobilaznog puta kući preko Atine. Nikola je
telefonirao u Beograd dr Vojislavu Vučkoviću i dogovorio se da će ih
„veza“ čekati u Nišu, izvesti iz voza i prevesti u ilegalnost. Mimoišli su

260