Page 259 - Milomir Marić - Deca Komunizma

lično primi pre nego što se vratiš kući već je dobar znak!“
Znao je dobro Nikola Petrović ko je Dmitrij Manuilski, čovek broj
dva u Kominterni (iza Georgija Dimitrova, koji je bio na odmoru), šef

političkog sekretarijata i njen dugogodišnji stvarni vođa, posle odlaska
Zinovjeva i Buharina s političke pozornice.
„Iz bedne prljave sobe u hotelu Luks u Moskvi, on godinama
upravlja najstrašnijom revolucionarnom organizacijom koja je postojala
u istoriji“, pisao je tih dana, uz malo preterivanja, pariski list Vu.
„Inostrani komunisti penju se na treći sprat starog zdanja. Mali stan, u

kome ’mozgovi’ Kominterne kuju svoje planove, sastoji se od četiri sobe.
đ
Vo a Kominterne najradije radi no u i leže u zoru. Dok on spava, sve
ć
telefonske veze su isključene, sem one koja ga direktno spaja sa
Staljinom.“ Rođen od oca Ukrajinca i majke Poljakinje, Dmitrij je prvo
učio bogosloviju, odakle je isteran zbog političkih akcija i prognan u

Sibir. Dve godine docnije on se pojavio u Parizu i, kao duhovit govornik
č
i odli an organizator, stekao poverenje Lenjina, koji mu je jedino
đ
zamerao što nije malo ozbiljniji. Nisu mu se svi ale njegove šale, ni
preterano interesovanje za žene. Kad je Lenjin neočekivano došao kod
Manuilskog, na njegovom stolu zatekao je bogatu kolekciju
pornografskih slika. Sprovodeći organizaciju Treće internacionale,

Manuilski je prokrstario Stari i Novi svet, pokazujući neverovatan
talenat za kamuflažu i prerušavanje. Nikad nije prestajao s grubim
šalama. Za vreme letnjih vrućina, on stavlja sledeći natpis na svoja vrata:
„Iza vrata nalazi se Manuilski – potpuno go. Devojkama ulaz
zabranjen.“ I Staljin mu je prebacivao zbog veza sa svim komunistima
koji dolaze u Moskvu i shvatanja da prvo mora da upozna i ovlada

ženskim personalom komunizma. Ali Staljin mu je do kraja ostao
zahvalan što mu je pomogao da, uprkos izričitom protivljenju prvog
generalnog sekretara Zinovjeva, ipak uđe u Kominternu.
ć
Pred Petrovi em, bio je to ljubazni, simpati ni star i ć , odlu nog i
č
č
č
stamenog koraka. Do ekao ga je re ima: „Upravo smo dobili telegram
č
č
od Valtera. Zemaljska konferencija u Zagrebu protekla je u najboljem
redu. Tražio je Peti kongres. Recite mu da smo protiv toga. U ilegalnim
uslovima, to je isuviše opasno, može stradati cvet Partije!“
„Drago mi je što vas vidim“, nastavio je Manuilski. „Molim vas,
izvinite se u moje ime vašoj supruzi. Želeo sam da sa vama idem u
operu, ali mi je nešto nepredvi eno iskrslo. Znam da ste inženjer, na
đ
visokom položaju. To je vrlo dobro za Partiju. Druže Petroviću,
razmišljao sam malo o vašem referatu. Kažete da ste u stanju da kad
hoćete studente i radnike izvedete na demonstracije. Da oni traže oružje,

259