Page 258 - Milomir Marić - Deca Komunizma

vodi u pravu katastrofu. Odnos prema HSS bio je i pravi razlog spora sa
Krležom i časopisom Pečat.“
Petrović je zamoljen da poseti omladinsku Komunističku

internacionalu. Sreo se s njenim rukovodstvom i sekretarom Rajmonom
Gioom, koji je inicirao raskid s ranijom zavereničkom politikom
omladine. Mladići su hteli da iz prve ruke čuju o uspesima te nove linije
na Beogradskom univerzitetu, o kojima se toliko pričalo u Moskvi.
ć
Petrovi ć je od njih tražio da se vidi s Veljkom Vlahovi em, tada
predstavnikom KPJ u Kominterni.

č
Rekli su mu da o tome isklju ivo odlu uje vezista Sorkin. A on mu
č
iz konspirativnih razloga nije dozvoljavao kontakt ni sa jednim
Jugoslovenom u Moskvi, č ak ni sa Švermom, ve ć mu je umesto njega
ponudio Vilijama Širokog. Vlahovića je slučajno video kroz
automobilsko staklo u dvorištu Kominterne.

Na sastanak proširenog sekretarijata Izvršnog komiteta Kominterne
došli su svi istaknuti komunistički prvaci koji su tada bili u Moskvi. Po
savetu Pika i na osnovu Titovih preciznih informacija Nikola Petrović je
spremio opširan referat na dvadeset pet stranica. U diskusiji, prvi se za
đ
re č javio Kolarov i sasvim neodre eno kritikovao neke poteze KPJ,
nevešto se zapetljavajući u besmislenim frazama. Na to je ustao sovjetski

predstavnik Manuilski, nervozno udario petama svojih teških čizama o
pod i presudio: „Vasile, govori jasnije, ja te ne razumem. Jugoslovenski
komunisti su delije, oni su mnogo uradili!“
Pik je Petrovi u diskretno dao znak da je stvar prošla i da je bitka
ć
dobijena. Na ručku su za poslasticu uzeli dinje sa Kavkaza i Petrović je
neobavezno pokrenuo najdelikatnije pitanje, pitanje eventualne

finansijske pomoći Kominterne Komunističkoj partiji Jugoslavije. Znao je
da s tim ne ide lako, rekao je da se Partija, i pored razgranatih aktivnosti,
sama nekako snalazi. Ali, ne bi bilo loše ako bi Kominterna malo
pomogla, uprkos striktnoj odluci (1935) da više ne izdržava svoje sekcije.
Davno su prošla vremena kad je Moskva bila blagajna bez dna svetskog
komunizma i kad je dobro plaćala svaku pobunu, štrajk ili

demonstracije, pa je, recimo, za potrebe sovjetske komunističke
propagande na Balkanu u periodu 1922–25. moglo biti, prema nekim
tvrdnjama, potrošeno celih pet miliona dolara. Umesto toga, sada su
širom Evrope propadale razne komunističke firme, organizacije i banke.
Službeni organ francuske KP Imanite bio je pred bankrotstvom, ali to nije

izazvalo nikakvu materijalnu samilost Moskve. Pik se ogradio, jer
pitanje prevazilazi njegovu nadležnost, ali je Petroviću savetovao da to
obavezno izokola pokrene kod Manuilskog: „I sam njegov poziv da te

258