Page 206 - Milomir Marić - Deca Komunizma

veliku ideju. Verovao je više u sovjetski narod, nego u njegovo
rukovodstvo.
• Nije imao poverenje u Ameriku i Zapad?

– Uvek ih je smatrao klasnim neprijateljima s kojima treba
sarađivati, ako je moguće u našu korist. Kad su američki avioni
narušavali naš vazdušni prostor, Tito je naređivao da svaki oborimo.
• Zašto ste se 1968. povukli? Niste bili baš u poodmaklim
godinama?
– Bili smo se dogovorili da mi stariji treba da svoja mesta ustupimo

mlađima.
• Koliko je poznato, jedino ste vi i Tempo to dobrovoljno učinili?
– Izgleda. Na Brdu smo zaključili da svako treba da radi dokle oseća
da to može da čini punom snagom.
U našem rukovodstvu jedno vreme je često citiran slučaj

Kenterberijskog biskupa. On je bio iznajmio sekretara koji ć e ga na
vreme upozoriti da je postao star i pravi gluposti. Jednog dana, kad mu
je sekretar obazrivo napomenuo da je došlo vreme za povlačenje, biskup
se razbesneo: „Ti ćeš, balavče, mene učiti!“
Otpustio je sekretara.

206