Page 209 - Milomir Marić - Deca Komunizma

„Vi se samo nadate, a ja sam ubeđen!“
Formirana je jugoslovenska komunistička grupa, od naših ljudi,
uglavnom zarobljenika koji su prešli na stranu revolucije. Milkić je u njoj

delovao, širom Rusije držao zapaljive govore (u Petrogradu mu je
simultani prevodilac sa francuskog bio narodni komesar za kulturu
Lunačarski) i napisao je nekoliko analiza i izveštaja o razvoju socijalizma
u Srbiji.
Iako zatrpan obavezama, Lenjin je uvek oko sebe držao svoju
raznoliku međunarodnu bratiju. Zato izgleda sasvim verovatno

Milkićevo svedočanstvo da je sa Lenjinom silazio u memljive podrume
Kremlja, da zajedno pročeprkaju šta li se krije ispod gomile drva,
starudije i cigala. Kao posmatrač Milkić je prisustvovao čak i sednicama
najviših boljševičkih foruma. Jedanput je Staljin tražio da se Trocki kazni
zbog neopravdanog zatezanja prilikom potpisivanja Brest-Litovskog

č
mira, č ime se ogrešio o preciznu partijsku odluku da to u ini po svaku
cenu. Neprijatna rasprava nastavljena je i u Egzekutivi tek osnovane
Kominterne. Odlučeno je da Zinovjev i Milkić pred Revolucionarnim
vojnim sovjetom ukore Staljina. Zinovjev se pravdao da se njegove reči
mogu shvatiti kao pristrasne i insistirao da internacionalac Milkić pred
crvenim maršalima i generalima ponašanje Staljina prema Trockom

oceni kao „nedrugarsko, nesocijalističko i nekomunističko“.
Milkić je u Kominterni predstavljao jugoslovenski proletarijat, mada
su mnogi osporavali njegovu kompetenciju i podsmevali su mu se da je
tu jer je na predratnim socijalističkim skupovima najbučnije i najiskrenije
aplaudirao Lenjinu. Uglavnom, on je imao valjano punomoćje iz
Beograda i na Prvom i Drugom kongresu Kominterne biran je u najuže

rukovodstvo. U tim nesređenim prilikama i druga predstavništva bila su
krnja, sastavljena pretežno od Lenjinovih poznanika i prijatelja. Na
Drugi kongres Kominterne pošla je, recimo, iz Beograda delegacija u
sastavu Filip Filipović, Živko Jovanović i Laza Stefanović, ali je odustala
od daljeg puta pošto je zakasnila na voz u Sofiji. Po preporuci šefa
Internacionale Zinovjeva, Milkić je posle toga došao u Beč da se poveže

sa KPJ i uruči izvesnu novčanu pomoć. Tek na Trećem kongresu
Kominterne KPJ je zastupljena na najvišem nivou. Partijski šef Sima
Marković je, umesto Milkića, ušao u Izvršni odbor.
Rastajući se sa Milkićem i Markovićem, Zinovjev im je saopštio da u
Beču ne smeju imati nikakve kontakte sa sovjetskim ambasadorom

Bronskim. Na putu su se posvađali da li da to poštuju. Milkić je rekao da
on mora da svrati u ambasadu i uzme partijske pare, koje je tamo
ostavio na čuvanje. Ali bečka policija je ubrzo otkrila ilegalni stan u

209