Page 210 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 210

kome su bili Milkić i Marković, i zaplenila sto hiljada funti sterlinga, sto
               hiljada maraka i deset hiljada dolara. U istrazi Milkić se branio da su to
               njegova lična sredstva, pozivajući se na kapital velike modističke firme

               koju    je  pre  rata  posedovao       u  Beogradu.     Islednik    je  bio  neumoljiv:
                    č
               „Pri ajte   to  vi  nekom    drugom!    Vi  ovde   živite  pod   lažnim    imenom     i  sa
               austrijske teritorije vršite revolucionarnu propagandu na teritoriju
               susedne kraljevine. Za tu zločinačku delatnost doneli ste pare iz
               Moskve.“
                     Partijski drugovi su suspendovali Milkića i Markovića. Sima se

               vratio u zemlju, a Milkić        je preko prijatelja došao do socijaliste dr Ota
               Bauera, člana austrijske koalicione vlade. On mu je pomogao da se
               zaplenjeni novac deponuje kod englesko-austrijske banke, uz obavezu
                                                    č
               da   se   može    koristiti   isklju ivo    u  poslovne     svrhe.    U   dogovoru      sa
               Zinovjevom Milkić          je pokušavao različite transakcije kako bi novac

               izvukao ispod kontrole bečke policije. Organizovao je izvoz veće
               količine obuće i automobila u SSSR.
                     Ostao je u Beču dok 1928. nije izdejstvovao povratak u Jugoslaviju.
               Posle dolaska Staljina (s kojim je odavno u sukobu) na čelo svetskog
               komunizma, Milkić          je potpuno digao ruke od bilo kakvog političkog
               rada.   Do    po etka    rata   bio   je  vlasnik   radnje    za  pravljenje    šešira   u
                                č
               Beogradu i kafane u Skoplju. Njegova drugarica Francuskinja Žan
                                                          ć
               Žakob,    s  kojom    je  imao   sina   i  k erku,  ostala   je  u  Moskvi    u  aparatu
               Kominterne, posle je premeštena u sovjetsku ambasadu u Berlinu, da bi,
               na kraju, sve napustila i vratila se majci u Pariz.
                     Ilija Milkić   je 1942. godine uhapšen zbog „finansiranja partizana“.
               Posle oslobođenja živeo je u Beogradu potpuno zaboravljen kao

               penzioner. Sovjetska ambasada ga je nekoliko puta zvala na proslavu
               godišnjice Oktobarske revolucije. Nepoverenje vlasti prema njemu i
               nemogućnost da se vrati u Partiju objašnjavao je sam sebi ličnom
               osvetom Moše Pijadea, za koga je svojevremeno gore, u Kominterni,
               rekao da ga kao komunistu ne zna i da je on za njega bio i ostao
               sitnoburžoaski elemenat.





                                      Vernici, grešnici i otpadnici






                     Ako Ilija Milkić možda nije bio baš najreprezentativniji predstavnik
               srpske socijaldemokratije, Triša Kaclerović                   jeste. Posle Dimitrija



                                                          210
   205   206   207   208   209   210   211   212   213   214   215