Page 202 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 202

stigli i nastavio da čita. Ne zameram mu ništa, razumem ga.
                     • Članovi rukovodstva su znali šta se događa i kako jedan po jedan
               nestaju. Je li postojala psihoza: Ko će biti sledeći?

                     – Pored Filipovića, i Maslarić se stalno plašio da će svaki čas ljudi u
               kožnim mantilima doći po njega. Pripadao je takozvanoj desnoj frakciji.
                     • Kako se Gorkić ponašao? Dobro se znalo da je imao jaka uporišta
               u Kominterni?
                     – Bio je veoma pametan i veliki gospodin. Ali svoju pamet nije
               iskoristio   za  dobrobit    naše   partije  i  Jugoslavije,  nego   samo    za  sebe.   U

               Kominterni ga je Manuilski stalno podržavao. Na kraju mu ni on nije
               mogao pomoći. Nije mi samo jasno zašto je iz Pariza uopšte dolazio u
               Moskvu, kad je dobro znao šta ga čeka. Naš predstavnik Gržetić poslao
               mu je po meni poruku o situaciji u Kominterni i ko se sve hapsi. Koliko
               se sećam, promenio je boju i videlo se da je vrlo potresen.

                     • Gorkića ste sreli i tokom školovanja u Moskvi?
                     –    Jedanput      nas     je   na    večeru      pozvao      Jaroslavski,      član
               CK SKP(b) zadužen da se bori protiv religije. Inače, muž direktorice naše
               škole   Kirsanove.     Došli   su  Gorki  ć  i  Tito.  Gorki ć  ga  je  predstavio    kao
               proverenog proletera koji se herojski držao na robiji. Govorio je o Titu
               sve najlepše.

                     •  Ni   u  jednom    kraju   naše   zemlje    partizanski    pokret   nije  bio   na
               toliko širokoj osnovi kao u Sloveniji, niti je u njemu bilo toliko
               intelektualaca. Ali na taj pokret sasvim različito gledaju zvanična istorija
               i pojedini istaknuti umetnici kao, na primer, Kocbek, Zupan, Javoršek?
                     – Ni Zupan ni Javoršek nisu krenuli u partizane zato što su verovali
               u socijalizam i revoluciju. Intelektualaca i umetnika bilo je prilično u

               pokretu    zato   što  smo   u  godinama     pre  Drugog     svetskog    rata  uspeli  da
               pridobijemo većinu univerzitetske omladine. Tako su se, na primer, i svi
               najbolji ljubljanski lekari odazvali pozivu i otišli u partizane.
                     • U svakom slučaju, u Sloveniji se iz sasvim različitih razloga
               odlazilo u partizane?
                     – Prvo, svakako da se pruži otpor okupatoru – to jest za nacionalnu

               stvar. Tek posle su se, tokom borbe, neki opredeljivali za revoluciju.
               Govorim za ljude van partije, pošto znamo da su Osvobodilnu frontu,
               pored       komunista,       sačinjavali      i   hrišćanski       socijalisti,    sokoli,
               socijaldemokrati, kulturnjaci i druge političke grupe.
                     •  Pošto   ste,  sticajem  okolnosti,   u  partizane   otišli  u  Srbiji,  možete  li

               da napravite razliku između tog pokreta i onog u Sloveniji?
                                                           č
                     –  Odziv   naroda    u  Srbiji,  naro ito  u  vreme    Uži ke   republike,    bio  je
                                                                                č
               masovan, iako šira politička platforma nije postojala. U Sloveniji bilo je

                                                          202
   197   198   199   200   201   202   203   204   205   206   207