Page 202 - Milomir Marić - Deca Komunizma

stigli i nastavio da čita. Ne zameram mu ništa, razumem ga.
• Članovi rukovodstva su znali šta se događa i kako jedan po jedan
nestaju. Je li postojala psihoza: Ko će biti sledeći?

– Pored Filipovića, i Maslarić se stalno plašio da će svaki čas ljudi u
kožnim mantilima doći po njega. Pripadao je takozvanoj desnoj frakciji.
• Kako se Gorkić ponašao? Dobro se znalo da je imao jaka uporišta
u Kominterni?
– Bio je veoma pametan i veliki gospodin. Ali svoju pamet nije
iskoristio za dobrobit naše partije i Jugoslavije, nego samo za sebe. U

Kominterni ga je Manuilski stalno podržavao. Na kraju mu ni on nije
mogao pomoći. Nije mi samo jasno zašto je iz Pariza uopšte dolazio u
Moskvu, kad je dobro znao šta ga čeka. Naš predstavnik Gržetić poslao
mu je po meni poruku o situaciji u Kominterni i ko se sve hapsi. Koliko
se sećam, promenio je boju i videlo se da je vrlo potresen.

• Gorkića ste sreli i tokom školovanja u Moskvi?
– Jedanput nas je na večeru pozvao Jaroslavski, član
CK SKP(b) zadužen da se bori protiv religije. Inače, muž direktorice naše
škole Kirsanove. Došli su Gorki ć i Tito. Gorki ć ga je predstavio kao
proverenog proletera koji se herojski držao na robiji. Govorio je o Titu
sve najlepše.

• Ni u jednom kraju naše zemlje partizanski pokret nije bio na
toliko širokoj osnovi kao u Sloveniji, niti je u njemu bilo toliko
intelektualaca. Ali na taj pokret sasvim različito gledaju zvanična istorija
i pojedini istaknuti umetnici kao, na primer, Kocbek, Zupan, Javoršek?
– Ni Zupan ni Javoršek nisu krenuli u partizane zato što su verovali
u socijalizam i revoluciju. Intelektualaca i umetnika bilo je prilično u

pokretu zato što smo u godinama pre Drugog svetskog rata uspeli da
pridobijemo većinu univerzitetske omladine. Tako su se, na primer, i svi
najbolji ljubljanski lekari odazvali pozivu i otišli u partizane.
• U svakom slučaju, u Sloveniji se iz sasvim različitih razloga
odlazilo u partizane?
– Prvo, svakako da se pruži otpor okupatoru – to jest za nacionalnu

stvar. Tek posle su se, tokom borbe, neki opredeljivali za revoluciju.
Govorim za ljude van partije, pošto znamo da su Osvobodilnu frontu,
pored komunista, sačinjavali i hrišćanski socijalisti, sokoli,
socijaldemokrati, kulturnjaci i druge političke grupe.
• Pošto ste, sticajem okolnosti, u partizane otišli u Srbiji, možete li

da napravite razliku između tog pokreta i onog u Sloveniji?
č
– Odziv naroda u Srbiji, naro ito u vreme Uži ke republike, bio je
č
masovan, iako šira politička platforma nije postojala. U Sloveniji bilo je

202