Page 211 - Milomir Marić - Deca Komunizma

ć
ć
Tucovi a i Dušana Popovi a, koje je odneo Prvi svetski rat, on je bio
najistaknutiji vođa.
Uoči Kongresa ujedinjenja svih socijalista u Kraljevini SHS, došao je

iz emigracije u Beograd i saznao da je protiv njega podignuta
kompromitujuća optužnica, koju je zastupao Sima Marković i po kojoj je
on za vreme rata bio maltene inostrani špijun pod zaštitom austrijskih
okupacionih vlasti: pod „sumnjivim“ okolnostima se juna 1916. godine
vratio u Srbiju, na „misteriozan način“ je išao na Stokholmsku
socijalisti ku konferenciju, a u me uvremenu je kao advokat u
č
đ
Kragujevcu „ucenjivao i pljačkao svoje klijente“. Partijski sud ga je,
međutim, oslobodio svake odgovornosti i zaključio da se tu radi samo o
loše izabranoj taktici, što ne dovodi u pitanje njegov opstanak u
socijalističkom pokretu.
Trebalo je da sačeka da ga kooptiraju u najuže rukovodstvo KPJ,

koje je u Vukovaru prihvatilo „Dvadeset jedan uslov“ za pristupanje
Kominterni. U stalnim frakcijskim borbama zastupao je levicu, bio je
predsednik Komunističkog poslaničkog kluba i hapšen je na osnovu
Zakona o zaštiti države. Radio je u Zameničkom partijskom
rukovodstvu, a kad je, na intervenciju Kominterne, kao legalni oblik
rada KPJ formirana Nezavisna radnička partija Jugoslavije, izabran je za

njenog sekretara.
Na Petom kongresu Komunističke internacionale u Moskvi
Kaclerović je bio zajedno sa Vladimirom Ćopićem, Filipom Filipovićem i
Lazom Stefanovićem. U Moskvi je tada boravio vođa HSS Stjepan Radić
i u njegovu čast su pravljeni raskošni banketi. Sovjetski ministar spoljnih
poslova Čičerin primio je, negde pred ponoć, Ćopića i Kaclerovića,

obavestivši ih da je Radić tražio da Rusi uspostavljanje diplomatskih
odnosa sa Kraljevinom SHS uslove priznavanjem njegove zasebne
republike. Čičerin je po Kacleroviću poslao poruku svom kolegi u
Beograd i o njoj je ministar Voja Marinković govorio u Narodnoj
skupštini 11. avgusta 1924. godine. Ali kralj Aleksandar nije hteo ni da
čuje ni za kakav sporazum sa boljševicima.

U oktobru 1924. u Beograd je stigao instruktor Kominterne
„Stanko“ (Stanislav, Rus iz Odese), da izvidi situaciju i pomogne
pomirenju levice i desnice. Na partijskom plenumu došlo je do velike
tuče. Neko je od desničara izmlatio Mošu Pijadea nazivajući ga „ćiftom i
skorojevićem“.

Na Trećem kongresu KPJ 1926. u Beču desnica Sime Markovića je
ponovo preuzela vođstvo. Triša Kaclerović je napustio pokret i protiv
njega su rastureni uvredljivi partijski leci. Kao advokat branio je pred

211