Page 207 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 207

Strašni sud Kremlja













                            Među komunistima vrlo brzo se odomaćila praksa da isključene bivše

                               članove partije ne smatraju više živim bićima. A pošto ih ni to nije
                             moglo zadovoljiti, u svojoj bezobzirnoj mržnji prema tim „političkim
                                                     mrtvacima“, „izdajnicima“, „neprijateljima“ i
                             „kontrarevolucionarima“, išli su sve dotle dok ih fizički ne satru i ne
                             istrebe. Okrutne staljinističke metode koje su pod kapom Kominterne
                               primenjivane u celom komunističkom pokretu nisu uoči rata mogle
                            mimoići ni KPJ. Uprkos svemu, pokret je stalno jačao i svi komunisti
                            su dobrovoljno, ispunjeni nesmanjenom verom i oduševljenjem, hrlili
                                                                u Moskvu po zasluženu božju kaznu.



                  K         o je mogao pretpostaviti kakva će sila iz svega ispasti?


                            Srpskog socijalistu Iliju Milkića, izbeglog ispred austrijske
                            okupacije
                                                          kritikovali
                                                                                                      tim
                                                     su
                                      đ
                                            oštro
               komunisti ke        vo e)    u     Švajcarsku,       partijski   se drugovi     (buduće
                                                                                     uhvatio
                                                                                                sa
                            č
                                                                         što
               besposličarima i ludacima – Lenjinom i Trockim!
                     Dugo je Milkić bio opčinjen Lenjinom i želeo je da ga upozna. Čitao
               je i prorađivao njegove tekstove, izdaleka ga zagledao na različitim
               međunarodnim konferencijama, ali sa njim nije imao nikakvog ličnog
               kontakta do leta 1916. godine, kad su se slučajno sreli u Cirihu. Složili su
               se da je srpska socijaldemokratija – od svih ostalih – idejno najbliža
               boljševicima. Milkić      je Lenjinu ispričao da je on 1905. godine pozdravio
               prvu rusku revoluciju. Bačen je u okove i prognan iz Zaječara u Užice,
               pa su socijalistički poslanici u Narodnoj skupštini u Beogradu oko toga
               digli strašnu galamu. Lenjin je često sa suprugom Nadeždom Krupskom
               dolazio kod Milkića u njegov hotel na brdu Dolder i počeo ga je pozivati
               na brojne sednice, konferencije, zborove, mitinge i sastanke.

                     Milkić   se zadesio kod Lenjina kad je u februaru 1917. iznenada
               banuo istaknuti boljševički funkcioner Bronski: „Vi ovde sedite, a u
               Rusiji je revolucija!“ Vidno uzbuđen, Lenjin je sazvao svoje partijske




                                                          207
   202   203   204   205   206   207   208   209   210   211   212