Page 208 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 208
drugove. Bilo je jasno da im Engleska i Francuska, kao saveznici carske
Rusije, neće dozvoliti da preko njihove teritorije odu i priključe se
revolucionarnom plamenu. Nemačka i Austrougarska su neprijatelji
Rusije, ali bi saradnja s njima mogla da zanavek obruka boljševičku
partiju. Prisutni Milkić predložio je da se švajcarski socijalisti zamole da
stupe u kontakt s nemačkom ambasadom i zatraže nesmetan prolaz
ruskim emigrantima. Tako je i bilo! Lenjin i ostale boljševičke vođe
ukrcali su se u specijalne plombirane vagone, kojima su u aprilu 1917.
stigli u Petrograd.
Švajcarska je prva država koja je priznala novu sovjetsku vlast. Iz
Moskve je početkom 1918. upućena prva diplomatska misija na čelu sa
Letoncem Berzinom, kasnije šefom sovjetske vojno-obaveštajne službe.
Svog poznanika Iliju Milkića Lenjin je odredio za savetnika misije, kao
sebi odanog č oveka, koji dobro poznaje švajcarske prilike. Berzin ga je
pronašao i zamolio da dođe sa lečenja. Radili su zajedno na propagandi
Oktobarske revolucije i tumačili Lenjinovo stanovište da je nužno
imperijalistički rat pretvoriti u socijalističku revoluciju. Posle pobede sila
Antante u ratu, sovjetska misija je 12. novembra 1918. proterana. Milkić
nije znao kuda ć e! Njega i jednog Poljaka su kao strance izbacili sa
diplomatskog spiska. U oslobođenu Srbiju mu se nije išlo, srpski
socijalisti su ga već bili odbacili kao otpadnika, koji nije dovoljno
patriotski podupirao nacionalnu stvar. Povrh svega, kod kuće ga je
đ
č ekala žena sa troje dece, a on se u emigraciji span ao sa svojom
učiteljicom francuskog jezika. Uhapšen je u Bernu zbog mešanja u
unutrašnji život Švajcarske. Od jednog službenika Crvenog krsta saznao
je da ć e se u veliku kompoziciju voza ukrcati sve ruske izbeglice, bez
obzira na politička uverenja, kao i svi oni koji žele u Rusiju.
Revolucionarni voz Crvenog krsta bio je pun kô oko. Pored našeg
Milkića i njegove drugarice, tu su bili čuvena sekretarica Cimervaldske
socijalističke konferencije Anželika Balabanova, supruga i sin prvog
„čekiste“ Feliksa Ðeržinskog i mnogi drugi. Putovali su cikcak,
izbegavajući zadržavanje u velikim gradovima. Bavarska revolucija je
jenjavala, tih dana su ubijene vođe nemačkih socijalista Roza
Luksemburg i Karl Libkneht. Praćeni snežnom mećavom, probijali su se
preko baltičkih državica. U Minsku ih je „zelena garda“ opljačkala do
gole kože. Bilo kako bilo, u Moskvu su stigli 1. februara 1919. Na
železničkoj stanici čekao ih je lično Ðeržinski, da probrano društvo iz
voza odvede pravo kod Lenjina u Kremlj.
„Kako će se držati naši (socijalisti) u Kraljevini SHS? Ja se nadam da
će ići sa nama!“, pitao je Lenjin Milkića.
208