Page 203 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 203

drukčije; za vreme rata su istinski delovale dve vlasti – partizanska i
               okupaciona. Snage u Osvobodilnoj fronti htele su koaliciju, ali mi smo iz
               rata izašli kao jedinstven pokret. Hrišćanski socijalisti su uvek nešto

               petljali. Hteli su čak samostalnu vojsku, ali su se onda i drugi pobunili.
                     U razdoblju jakog pritoka regruta u partizane u proleće 1942.
               hrišćanski socijalisti su svoje istomišljenike usmeravali u jedan od
               dolenjskih bataljona i, zatim, u njemu pokušali afirmisati svoju politiku.
               Uspeli su da u jedinici stvore takvu klimu da su se komunisti morali
               sastajati tajno. Kad sam to čuo, pozvao sam komesara i naredio mu da

               odmah raščisti situaciju.
                     • Je li u vođstvu Osvobodilne fronte bilo međupartijskog
               pogađanja?
                     – Toga je bilo malo. Te stvari je rešavao Kidrič.
                     • U Kocbekovim, Zupanovim i Javoršekovim knjigama, slovenačka

               „partizanština“ svodi se samo na neumerene bahanalije u prirodi,
               izluđenih i već dekadentnih intelektualaca?
                     – Zupana nisam poznavao, Javoršeka jesam. Uvek je bio dvoličan,
               nikad   mu   se  do  kraja  nije  moglo   verovati.   Kocbeka     sam   dobro   znao.  Za
               mene je bio posebna figura revolucije. Iako je bio u vođstvu OF, njegova
                                   č
               ideologija    spre avala     ga   je  da   se  opusti.   Stalno    se  bojao   kamo ć e
               komunisti odvesti domovinu i kakav će biti novi društveni poredak. Bio
               je ambiciozan, mada se veoma libio poštenog rada. Jedanput, posle
               oslobođenja, na sednici Socijalističkog saveza, predložio sam da se
               Kocbek izbaci zbog antisocijalističkih istupa. Kardelj i Kidrič                        ga,
               međutim, nisu dali.
                     • Po novim merilima, Kocbek je, posle Prešerna, najveći slovenački

               pesnik, a Zupan – veći prozaista i od Cankara?
                     – Za mene je takvo poređenje neozbiljno. Za Zupana moram reći da
               je u njegovim radovima mnogo pornografije. Ne partizanske, nego
               njegove lične.
                     •  I  vi  u Uspomenama govorite o izvesnim skretanjima i samovolji
               pojedinih „partizanskih vojvoda“?

                     – „Vojvode“ smo nazvali po srpskim vojvodama. Sebi su prisvajali
               neumerene povlastice. Neki od naših komandanata imali su privilegije u
               obući, u hrani, a zbog žena niko nije smeo da ih kritikuje. Samo, te smo
               vojvode mi vrlo brzo smenili.
                     • Sudeći po literaturi, u Sloveniji su partizani više ganjali žene nego

               neprijatelja?
                     – To pitanje nikako ne mogu da prihvatim.
                     Tako su o našoj partizanskoj vojsci za vreme rata govorili naši


                                                          203
   198   199   200   201   202   203   204   205   206   207   208