Page 203 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 203
drukčije; za vreme rata su istinski delovale dve vlasti – partizanska i
okupaciona. Snage u Osvobodilnoj fronti htele su koaliciju, ali mi smo iz
rata izašli kao jedinstven pokret. Hrišćanski socijalisti su uvek nešto
petljali. Hteli su čak samostalnu vojsku, ali su se onda i drugi pobunili.
U razdoblju jakog pritoka regruta u partizane u proleće 1942.
hrišćanski socijalisti su svoje istomišljenike usmeravali u jedan od
dolenjskih bataljona i, zatim, u njemu pokušali afirmisati svoju politiku.
Uspeli su da u jedinici stvore takvu klimu da su se komunisti morali
sastajati tajno. Kad sam to čuo, pozvao sam komesara i naredio mu da
odmah raščisti situaciju.
• Je li u vođstvu Osvobodilne fronte bilo međupartijskog
pogađanja?
– Toga je bilo malo. Te stvari je rešavao Kidrič.
• U Kocbekovim, Zupanovim i Javoršekovim knjigama, slovenačka
„partizanština“ svodi se samo na neumerene bahanalije u prirodi,
izluđenih i već dekadentnih intelektualaca?
– Zupana nisam poznavao, Javoršeka jesam. Uvek je bio dvoličan,
nikad mu se do kraja nije moglo verovati. Kocbeka sam dobro znao. Za
mene je bio posebna figura revolucije. Iako je bio u vođstvu OF, njegova
č
ideologija spre avala ga je da se opusti. Stalno se bojao kamo ć e
komunisti odvesti domovinu i kakav će biti novi društveni poredak. Bio
je ambiciozan, mada se veoma libio poštenog rada. Jedanput, posle
oslobođenja, na sednici Socijalističkog saveza, predložio sam da se
Kocbek izbaci zbog antisocijalističkih istupa. Kardelj i Kidrič ga,
međutim, nisu dali.
• Po novim merilima, Kocbek je, posle Prešerna, najveći slovenački
pesnik, a Zupan – veći prozaista i od Cankara?
– Za mene je takvo poređenje neozbiljno. Za Zupana moram reći da
je u njegovim radovima mnogo pornografije. Ne partizanske, nego
njegove lične.
• I vi u Uspomenama govorite o izvesnim skretanjima i samovolji
pojedinih „partizanskih vojvoda“?
– „Vojvode“ smo nazvali po srpskim vojvodama. Sebi su prisvajali
neumerene povlastice. Neki od naših komandanata imali su privilegije u
obući, u hrani, a zbog žena niko nije smeo da ih kritikuje. Samo, te smo
vojvode mi vrlo brzo smenili.
• Sudeći po literaturi, u Sloveniji su partizani više ganjali žene nego
neprijatelja?
– To pitanje nikako ne mogu da prihvatim.
Tako su o našoj partizanskoj vojsci za vreme rata govorili naši
203