Page 149 - Milomir Marić - Deca Komunizma

eventualno bi izašao u baštu ispred prizemne kuće. Čile Kovačević je
pozvan na vojnu vežbu, pa je svojoj drugarici rekao da povremeno ode i,
ako šta zatreba, pomogne č ika Luki. Jedanput je odnela njegovo pismo

doktoru Kusovcu.
Niko od njih nije znao da Golubić istovremeno stanuje kod porodice
ć
Kamari . Samo što je tamo Luka koga oni znaju neko drugi. Njima
nepoznati Gojko. Inače, na oba mesta se praktično isto ponašao. Imao je
iste gestove, slično je govorio o svojoj prošlosti, tako da nije postojala
mogućnost da zbog česte promene boravka negde pobrka uloge.

Višnjevci su bili rodom iz Hercegovine. Tihomir je završio dve
godine prava u Zagrebu i u Beogradu se zaposlio kao opštinski
č
č inovnik. S pokretom nije imao naro itih veza. S druge strane, Smilja je
jedno vreme bila u Berlinu, i govorilo se da je tada došla u dodir sa
boljševicima.

Ako bi šta kome od njihovih prijatelja, rođaka i komšija bilo čudno i
č
nejasno, oni bi Luku na to upozorili. Posle jedne ve ere, zaova je Smilji
zabrinuto rekla: „Crna drugo, nije onaj čika Luka lud. To je, bre,
komunista. Opasan čovek.“ Kad je drugi put došla, Mustafa je usred
ć
č
normalnog razgovora sko io i po eo da po ku i lovi muve i sve je
č
odmah bilo u redu: „Ne bih ti ja njega držala, ni da mi pla a triput
ć
toliko! Noću će vas sve poklati!“
Smilja je nešto sama mućkala po glavi i jedanput Luku zatekla
pitanjem: „Da ti nisi Mustafa Golubić!?“ Svoju sumnju poverila je i
Rankinom ocu Risti Stefanovi u, koji je s Mustafom ve ć bio u vezi i o
ć
tome ga obavestio. On je zato napustio Višnjevce i vratio se tek kad je
video da od ovog domaćičinog otkrića neće biti posledica. S jeseni 1940.

u kući Višnjevaca pojavio se njihov rođak Mirko Mastilović, učenik
srednjotehničke škole, u kojoj je matematiku predavao Čeda Popović.
Sledeći put kad je došao, Smilja ga je krišom pozvala u kuhinju: „Čika
Luka je prvo bio rekao da više ne dolaziš, nisam stigla da ti javim, ali je
posle dva dana promenio odluku!“ Malo je reći da je Mastilović bio
zbunjen, pogotovu što mu je č ika Luka poklonio Anti-Diring, uz

napomenu da ga je s nemačkog preveo njegov prijatelj Rade Vujović.
Za „sumnjivo lice“ u Beogradu brzo su saznali partijski rukovodioci
Aleksandar Ranković i Milovan Ðilas. Javljeno im je da je istaknuta
ličnost i da su ga Rusi poslali. Međutim, u početku nije tražio partijske
veze. Oko sebe je okupljao ljude koji su ranije dolazili u sukob s Partijom

ili iz nje bili isključeni. Povezujući se s njim ti komunisti su, prema oceni
Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, još više zaoštrili svoje odnose s
legalnim partijskim vođstvom, protiv koga su „intrigirali i prikupljali

149