Page 146 - Milomir Marić - Deca Komunizma

kolača. Umeo je da ih impresionira, obraćajući im se na sedam jezika, pa
č
je po eo da im daje č asove iz ruskog i francuskog. Svog pratioca Č edu
Popovića terao je da ih vodi u operu, što je za njih, iz radničke porodice,

bilo prava senzacija. Kad se Vera razbolela na plućima, predložio je da je
pošalju na lečenje u Austriju, uzgred napominjući: „Mi ćemo sve platiti!“
ć
Na kraju, u Beogradu ju je operisao njegov prijatelj dr Bota Popovi , a
Mustafa joj je u bolnicu poslao knjigu Kako se kalio čelik. Videli su ga
neveselog i snuždenog jedino kad je došao praznik Oci. One su oca po
starom obi aju vezale, a njega nisu. Rekao je da mu je prvi put žao što
č
nema porodicu. Svakoj je dao koverat sa po sto dinara.
Domaćicu je začikavao da nije baš siguran da li će mu se ona nekad
zahvaljivati ili ga proklinjati što joj je kćerke prevaspitao u duhu
partijske linije. Naučio ih je da dijalektički misle i zagrejao ih za
Engelsov Anti-Diring. Malo se naljutio što se Nada zabavljala s jednim

oficirom: „Nije za tebe! On je oficir kapitalističke vojske i neprijatelj
radničke klase. Pričekaj, odvešću vas u Sovjetski Savez. Pred vas tri
poređaću četu najlepših mladih oficira Crvene armije, pa izaberite!“ Bilo
č
kako bilo, Nada se brzo rešila svog udvara a, koji nije bio volji
Džadžinki (prema ruskom дяденька – čika), kako je Mustafu od milja
zvala.

ć
Tražio je da napuste SKOJ, č vrsto im obe avši da ć e ih obavestiti
kad mogu u njega da se vrate.
U sećanju porodice Kamarić ostalo je da je Mustafa Golubić,
odnosno Gojko Tamindžić, svakog jutra pio crnu kafu. Oko jedanaest
uzimao je supu i kuvano pileće meso. Zajedno su ručali. Kad je kod njih
stigao, bio je prilično oslabio i teško se privikavao na jaču hranu. Od

ljutog đuveča dobio je bolove u stomaku i Dragiši Vasiću poverio da
sumnja da domaćica hoće da ga otruje. Uopšte, stalno mu se pričinjavalo
da ga u stopu prate agenti. Bojažljivo je svaki čas provirivao kroz prozor
na ulicu. U decembru 1940. pošto je Vasić otišao, rekao je zabrinuto:
„Sumnjiv mi je ovaj Dragiša. Nešto muti sa Englezima!“
Ina e, bio je vesele prirode. Sa Kamari evim k erkama pevao je do
č
ć
ć
zore, obično stavljajući šešir preko lica za vreme pesme. Kao na nekakav
tajanstveni zavet vraćao se svake večeri na pesmu Stari Vujadin i reči Ne
izdajte druga nijednoga. Voleo je da dobro popije, kolebajući se između
vina, smederevske Plemenke, i ljute rakije. Pritom je držao do određenog
rituala. Pio je isključivo iz porcelanskog vrča s kljunom, kome je dao ime

„kikara“. Ako je bio pod gasom kad bi po njega došao Č eda Popovi ,
ć
uzimao je gorku kafu i već posle pet minuta bio je potpuno trezan i čio.
č
đ
Samo do odre ene granice je ulazio u politi ke razgovore, tako da
146