Page 145 - Milomir Marić - Deca Komunizma

udati za Čedu. Ne znam da li je u šali ili ozbiljno pričao o Greti Garbo i
Marlen Ditrih, koje su bile zaljubljene u njega: ’Uh, što me je volela ta
Greta!’ Najviše je sa mnom razgovarao. Jednom je banuo i rekao mi da je

bio, prerušen, u Čapljini. Sreo se sa majkom, ali se nije usudio da joj kaže
ko je. Pitao ju je koliko ima dece. Nabrojala je sve osim njega. Insistirao
je: ’Stara, imaš li još koga?’ ’Imala sam sina Mustafu. Poginuo je u
Španiji!’“
Golubićev stanodavac Miladin Kamarić odabran je zato što se na
njega nije sumnjalo. Njegove veze s komunistima bile su sasvim

beznačajne i važio je za vrednog i poštenog čoveka. U ratovima 1912–18.
sa socijalistom, kasnije komunističkim prvakom Kostom Novakovićem
bio je u puku kojim je komandovao „crnorukac“ Vlada Tucović.
Književnika Dragišu Vasića upoznao je prilikom povlačenja preko
Albanije.

Prema Kamarićevoj izjavi, datoj posle rata, Vasić ga je krajem jula
1940. pozvao telefonom da hitno dođe u njegovu advokatsku
kancelariju. Interesovao se kolika mu je kuća i koliko ima ukućana i
stanara: „Jednog druga treba skloniti, pa smo Vlada Tucović i ja odlučili
da to bude kod tebe. On dolazi iz Sovjetskog Saveza. Inkognito!“ Već pri
pomenu Sovjetskog Saveza, pristao je, pa ma ko to bio. Dragiša je obišao

ć
i pregledao ku u i dogovorili su se da se na u u pet sati posle podne
đ
ispred njegovog stana, u Ulici Prote Mateje broj pet. Prve večeri naišao je
jedan mladi ć i rekao da je č ovek koga č ekaju zauzet. Do i ć e tek za tri
ć
dana. Na isto mesto u isto vreme. Sačekali su ga opet zajedno. Došao je,
noseći pod miškom paketić uvijen u novine. Predstavio se: Gojko
Tamindžić, bravarski radnik.

Kamarić je svojima rekao da je to njegov ratni drug s Kajmakčalana.
Nervno je oboleo i došao je na lečenje u Beograd. Ipak, njegova supruga
bila je nepoverljiva, jer je nepoznati bio vrlo radoznao i uvek nešto
zapitkivao. Plašila se da im se u kuću nije uselio „neki špijun, koji radi
protiv države“. Muž joj je nevešto vrdao. Č as je Gojko bio radnik, č as
učitelj, čas bivši general!

Kod njih je Golubi ć ostao sedam meseci, do februara 1941. godine.
Posećivali su ga samo Dragiša Vasić i Vlada Tucović. Izlazio je obično
predveče, kad je po njega dolazio „sin Bata“ (Čeda Popović). Ponekad se
nije vraćao po nekoliko dana. U početku je domaćinima davao hiljadu
dinara za stan i hranu, a kad su se malo srodili, živeli su složno kao

komuna. Plaćao je kad je šta trebalo. Davao je džeparac trima
Kamarićevim kćerkama, odraslim devojkama. Da kupe čarape, cipele,
č
bluze. Navikao ih je da im iz poslasti arnice redovno donese č etrdeset

145