Page 151 - Milomir Marić - Deca Komunizma

nemačkog napada na Jugoslaviju, slučajno sam ga ponovo sreo u
Krunskoj ulici. Svratili smo u kafanu Tri seljaka. Rekao mi je da se u
Beogradu vrlo dobro snašao i da je zadovoljan radom. Pošto sam mu

prošli put rekao odakle sam, napomenuo je da najviše voli da radi sa
Crnogorcima. To me je i ohrabrilo da ga pitam šta je s Petkom
(Miletićem): ’Nije se sviđao nekim ljudima!’ ’A je li bio izdajnik?’ ’To ti
ne mogu reći. Uglavnom, od svih jugoslovenskih komunista, on me je
najviše impresionirao’. Vidaković mi se mnogo žalio na Golubića. Kako
je neodgovoran i povezuje se sa ljudima sumnjive prošlosti. Čak je

vrbovao i generala Peru Živkovića. Orijentisao se, pre svega, na
nacionalne elemente, za koje je bio siguran da nikad neće prihvatiti
eventualnu nemačku okupaciju. Ja sam Vidakoviću prvi javio da je
uhapšen Golubić (zvali smo ga ’Stari’). Bio je šokiran, jer je pomislio da
je Tito u pitanju, pošto je nosio isto ime. Kad se stvar razjasnila, ponašao

se kao da to uopšte nije važno.“
Vidaković je Voji Nikoliću naložio da u Beogradu bude Centar, a on
je otišao u Zagreb kod Kopiniča, Steve Krajačića i Srebrenjaka. Vratio se
posle dvadesetak dana. U NDH nije bilo uslova za rad. Iz Bosne je
takođe došao inženjer Laza Simić, koji je, zajedno sa inženjerom
Jovanom Božovićem, s njima radio. Bilo ih je tu sad previše, pa je Nikolić

tražio da bude oslobođen službe.
Vidaković nije dozvolio. Poslao ga je u Niš da organizuje diverziju
na železničkoj stanici. Došlo je do provale, pa je nastavio za Crnu Goru.
Usput je sreo Čileta Kovačevića, koji mu je preneo Vidakovićevu poruku
da ubuduće sve radi u saradnji s „Majkom“ (KPJ).
„Sovjetska služba, zbog različitih ideoloških zastranjivanja i

zabluda, nije znala mnogo o nemačkoj vojnoj sili“, zaključio je Nikolić.
„ Č ile je uskakao kroz prozor kod nekog nema kog oficira i uzeo gas-
č
masku i pištolj, da bismo njihove karakteristike slali u Moskvu!? Sa
Vidakovićem sam šetao po razrušenom Beogradu 6. aprila. Tražio je da,
kao stručnjak tehnolog, kažem strukturu bombi na čije smo parčiće
nailazili. Nepokolebljivo je verovao u naivnu propagandnu parolu da

svesna nemačka radnička klasa ubacuje pesak u bombe, pa ni njihov
deseti deo ne eksplodira. Smatrao me je običnim defetistom. Naša grupa
je radila s jednim snažnim eksplozivom, koji se mogao proizvoditi samo
laboratorijski. Tamo iza Lipovačkih šuma palio sam probno eksploziv
veliki jedva kao vrh šibice. Okolo se sve treslo!“

Pored prilično „ostalog“, Vidakoviću i Golubiću pripisuje se velika
eksplozija u smederevskoj tvrđavi 5. juna 1941. godine. Nemačka
komanda je tu imala privremeno sklonište za eksploziv, municiju i ostali

151