Page 148 - Milomir Marić - Deca Komunizma

beznačajnije podatke.
Jednog jutra, u februaru 1941. godine, neko je zazvonio na vrata
Kamarićeve kuće. Kćerka Ljubica, koja se spremala za polazak u školu,

primetila je kroz prozor tri žandarma i tri agenta u civilu. Bila je
dovoljno prisebna da samo odškrine vrata. Agent je pitao imaju li samca,
rekla je da nemaju i mirno zalupila i zaključala vrata. Otrčala je do
Mustafe, koji se prvo sakrio pod krevet, a zatim podvukao pod neka
drva u vešernici.
Pošto su i u komšiluku agentima rekli da Kamarići nemaju

nikakvog stanara, oni su žurno krenuli dalje, govoreći da traže
„crnorukca“ za kojim je raspisana poternica!?
Svi uku ani su se složili da je sigurno Obrad Radoševi ć nešto
ć
posumnjao, a da njegovim bliskim ro acima ne bi odmah bilo jasno da
đ
ih je on potkazao, prijavio je da se u tom kraju krije sumnjivo lice, koje je

možda doveo u vezu sa Mustafom Golubićem, davno zavedenim u
kartoteku Generalštaba.
Pozvali su Čedu Popovića i spremili se za odlazak. Napred su iz
kuće izašli Ljubica, Nada i Miladin (s revolverom u džepu), za njima je
na pet koraka išao Mustafa, koga je na otprilike istoj udaljenosti pratio
Čeda. Cvijićevom ulicom došli su do kafane Morava. Tu su se prvi put

osvrnuli da li ih ko prati, popili kafu i skrenuli prema Cvetkovoj pijaci,
gde su se razdvojili.
Mustafa je sam otišao kući Tihomira Višnjevca.
„To je dezerterstvo! Ne može to tako! Šta ti misliš!?“, sasvim je
prirodno što je šef partijske tehnike u Beogradu Svetozar Vukmanović
Tempo tako žustro reagovao kad mu je došao saradnik Vasilije Č ile

č
ć
č
Kova evi ć i zatražio da ga, zbog ne ega što mu ne može re i, oslobodi
svih partijskih zaduženja. A da ostane kao da i dalje radi! Tempovo
iznenađenje bilo je još veće kad je o tome „ekscesu“ obavestio
pretpostavljene i dobio odgovor, opet bez ikakvog objašnjenja, da
postupi onako kako Č ile traži. Tek posle rata saznao je da je KPJ sada
narodnog heroja Vasilija Kovačevića svojevremeno bila stavila na

raspolaganje Mustafi Golubiću i sovjetskoj obaveštajnoj službi.
U vreme uspostavljanja diplomatskih odnosa Kraljevine Jugoslavije
i Sovjetskog Saveza, leta 1940, Čile je svoju tadašnju drugaricu Ranku
Stefanović obavestio da treba da negde smeste jednog važnog druga.
ć
Predložila je ku u svoje sestre od tetke Smilje i zeta Tihomira Višnjevca
na Zvezdari. Doma ini nisu znali koga im dovode. Č ovek se sam
ć
predstavio kao Luka Samardžić, učitelj iz Hercegovine. Sa sobom je
doneo nešto knjiga i radio-aparat. Dosta je čitao, malo se kretao,

148