Page 147 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 147

Kamarići do kraja rata nisu saznali koga su krili u kući. Jedanput je, tek,
               oprezno procedio: „Ja sam član Treće internacionale!“ Objasnio je da je
               oko izgubio i postao hrom u zatvoru, u vreme Solunskog procesa 1917.

               godine. Palili su mu šibice ispod nokata, pa su mu zato vrhovi prstiju, na
               lepo negovanim rukama, malo deformisani.
                     Ispričao im je da je u Kini naučio da jede štapićima, kad je tamo išao
               da organizuje partizanski pokret. Osam sati je ležao ispod kreveta za
               vreme razgovora vođa Čang Kaj Šekovog Kuomintanga i Maovih
                                                      đ
               partizana. Č uo      je  njihove   sva e   i  prepirke    i  o  tome  referisao    gde   je
               trebalo. Petnaest dana je vukao rikšu, kao i siromašni Kinezi, da bi
               prisluškivao neke važne ličnosti. Ali posle toga se na bečkom aerodromu
               pojavio kao arapski šeik, za kojim je posluga nosila dvanaest kofera, i
               odseo u najluksuznijem hotelu. Vrlo neodređeno i bez mnogo detalja
               govorio im je o svojim boravcima u Americi, Japanu, Engleskoj, Danskoj.

               Kako    se  kratko   vreme    borio  u  Španiji!  U  Parizu   je  celu  no ć  proveo   iza
               dimnjaka opsednute kuće. Ostali učesnici u akciji uspeli su da pobegnu.
               Bežao    je  ispred    francuske    policije   kroz   reku    prolaznika.    U   jednom
               trenutku, video je kako se nepoznata otmena dama približava
               automobilu, čija joj vrata otvara livrejisani šofer. U magnovenju, očima
               se  s  njom  sporazumeo,      uleteo   u  auto  i  seo  pored  nje.  Zajedno   su  nestali

               nekim od pariskih bulevara.
                     Kamarićeve kćerke su se sa Mustafom šalile da će ih predstojeći rat
               sigurno razdvojiti. On će se useliti u luksuznu vilu, a one će ostati tu gde
               jesu. „Ne verujem. Navikao sam da se potucam po malim sobicama“,
               odgovorio je zamišljeno. S ponosom je isticao da lično poznaje Staljina.
               Računao je da rat neće dugo trajati. Četiri ili pet godina! Njegov rezultat

               biće raspad kolonijalnih imperija. Nastaće dva suprotstavljena politička
               bloka, istočni i zapadni. Između njih će izbiti još strašniji Treći svetski
               rat, koji će dovesti do konačne pobede komunizma.
                     Kad je u novinama objavljena vest o smrti dugogodišnjeg ministra
               unutrašnjih poslova popa dr Antona Korošeca, Mustafa je rekao: „Takav
                                                                                           ć
               gad   ne  umire.   On   se  raspada!“,   dodavši    da  je  Korošec   najve i  krivac   za
               bezrazložno hapšenje i misterioznu smrt njegovog rođenog brata.
                     Nada Kamarić         se zaposlila u Zavodu za unapređenje spoljne
               trgovine,    pa  je  Mustafa   od  nje  tražio  da  mu   donosi   nedeljne    izveštaje  o
               količini i vrsti izvezene i uvezene robe. Bilten Generalštaba, s preciznim
               podacima o rasporedu trupa na svim frontovima, jedno vreme Miladinu

                                 đ
               je  donosio    ro ak    Obrad    Radoševi ,     koji  je  u  Generalštabu     radio   kao
                                                            ć
               fotograf ili, verovatnije, obaveštajac. Mustafa je uzimao i čitao te biltene i
               shvatio    da   je  to   mamac,     pošto    je  Obrad     vremenom        donosio     sve


                                                          147
   142   143   144   145   146   147   148   149   150   151   152