Page 144 - Milomir Marić - Deca Komunizma

„Majka je mirno rekla: ’Jeste, tražio te Mustafa Golubić!’ ’Ma kakav
Mustafa, on je poginuo u Španiji!’ Pošto smo ga tako lako ’provalili’, u
č
dogovoru s Mustafom, znali smo od po etka ko je, ali smo ga zvali
onako kako mu je ime trenutno bilo na legitimaciji. U itelj iz Bosne,
č
razveden od neke oštrokonđe, Luka Ðerić. Prezimena je često menjao.
Bio je Samardžić, Radulović, Tamindžić, Domandžić, Lukić. Sin (Čeda
Popović) pripao je prilikom razvoda njemu. Imao je otpusnu listu kao
nervno oboleo. Ujak ga je na početku smestio kod dr Dušana Kusovca, u
Kumanovskoj ulici. Međutim, pošto je policija pratila njegovog brata

Labuda, to nije bilo zgodno. Prešao je kod Miladina Kamarića,
električara na Centrali. Kuća je izlazila na Bistričku i Cvijićevu ulicu.
Tamo sam na nekoj slavi bila s majkom Dragicom i ujakom Vladom.
Neki rođak domaćina stalno je Mustafi nazdravljao i iz toga se moglo
naslutiti da o njemu nešto zna. Vlada je preko ’veze’ proverio kod

partijskog ’informatora’ Janka Jankovića u Specijalnoj policiji, i, zaista,
na već zaključenom kartonu: ’Mustafa Golubić, poginuo 1937. u Španiji’,
stajao je svež, veliki znak pitanja.
Svima je bila sumnjiva Mustafina trezvenost i razboritost, ali on se
nije dao zbuniti“, nastavlja Dobrila Ðukić. „Iz čista mira je ženu pored
sebe pitao: ’Gospođo, šta radite ovih dana?’ ’Kiselim kupus!’ ’A jeste li

ukiselili krompir?’ Niko više nije mogao da je razuveri da nije lud. Kod
nas je dolazio subotom, da se okupa, i nedeljom, na ru ak. Bio je malo
č
olabavio konspirativnu oštricu revolucionara. Isuviše je bio
prepoznatljiv. Neki školski drug ga je zaustavio na ulici: ’Jeste li vi
ć
Mustafa Golubi ?’, a on se kao našao u č udu: ’Interesantno, još su mi
neki rekli da ličim na tog Golubovića!’ Imao je veliku ljubav iz bečkih,

dvadesetih godina – Korneliju Runjanin, koja je radila kao stomatolog u
Uredu (specijalistička klinika), pored železničke stanice. Pošto-poto je
hteo da je vidi. Kad bi išao ’na vezu’, dr Kusovac bi, radi maskiranja,
stavljao i mene u auto. Nas troje smo tako išli na igranke kod Cvetka.
Mustafa bi mi uvek pripretio: ’Ima ljubazno da tamo igraš sa radnicima,
dok mi ne stigne veza. Ako dođe policija, ti si tu sa rođakom, a mene ne

poznaješ!’ Ostajali smo tu još po pola sata, kad bi on s nekim odlazio.
Kod nas su na ručkove dolazili zajednički Vladini i njegovi prijatelji.
’Republikanac’ Jaša Prodanović i drugi. Mustafa bi obično počinjao tako
što će mene da uda za Čedu, koji mi je stvarno pisao nežna ljubavna
pisma i poklonio mi za uspomenu značku kongresa Komunističke

internacionale u Moskvi. Bila sam studentkinja tek prve godine prava.
Č inilo mi se da je mnogo stariji od mene. Volela sam jednog vršnjaka.
Posle me je Mustafa zavitlavao da će iz inata sve tri Kamarićeve kćerke

144