Page 153 - Milomir Marić - Deca Komunizma

konačno rešeno, da nas KPJ ne smatra krivim i da se još jedino raspravlja
pitanje č ijom krivicom je došlo do ovakvog stava KPJ i bojkota prema
nama. Saopštava nam da je predložio mene i Čedu (Kruševca) za

pohađanje specijalnih kurseva, radi kojih treba da idemo u Moskvu. Isto
mi tako saopštava da treba da se nalazim u Beogradu, pošto treba da se
sastanemo sa drugom Ognjenom Pricom, radi davanja nekih podataka
koji interesuju KPJ.
Zatiče nas 27. mart i napad Nemačke na našu zemlju“, nastavlja
Uvalić. „Mobilisan sam i nalazim se u 51. pešadijskom puku.

Odstupamo od mađarske granice do Bajine Bašte. Uspevam da ne
ć
budem zarobljen i vra am se u Beograd. Ovde se opet sastajem sa
Čedom i nastavljamo rad sa drugom Golubićem. On nam saopštava da
je stigao poziv meni i Č edi za odlazak u Moskvu. Kako nam je
nemoguće da legalno napustimo zemlju, moramo da čekamo da bi nam

stigle potrebne isprave za odlazak. Sedmog juna 1941. godine dolazi do
hapšenja prvih komunista u Beogradu, među kojima i druga Golubića.
č
U toku hapšenja, on uspeva da poru i meni i Č edi da se odmah
sklonimo u provinciju, kako nas ne bi uhapsili. U nezgodnom smo
položaju, pošto nemamo nikakvih isprava. Odlazimo u Jagodinu, a
odatle za Kruševac. Cilj nam je da se nekako probijemo do sovjetskog

poslanstva u Sofiji, koje je imalo podatke o nama, odakle mislimo da
č
bismo se lako mogli prebaciti u SSSR. Zati e nas rat Nema ke protiv
č
SSSR. Smatramo da nam je u takvoj situaciji dužnost da ostanemo u
zemlji i odlučujemo da se stavimo na raspoloženje KPJ.“
Ne zna se ništa pouzdano šta je Mustafa Golubić uopšte radio u
Beogradu, Jugoslaviji i na Balkanu. Tajanstvena je sudbina i knjige koju

je odmah posle rata o njemu napisao naš ondašnji ambasador u Turskoj
Božin Simi ć i na odobrenje je nosio Titu, Rankovi u i Ðilasu. Ovako,
ć
ostale su tek Simićeve usmene izjave kako je sa Mustafinom
preporukom u Moskvi stigao do samog Staljina, kako je sovjetska
ambasada u Sofiji njegovim ljudima bez reči na ruke isplaćivala po
100.000 dolara. Povrh svega, kako je Staljin, zbog prijateljstva sa

Mustafom, pušio cigare Hercegovina flor!? Ili kako se Mustafa kroz
Beograd vozikao u automobilu ministra unutrašnjih poslova Srđana
Budisavljevića.
Teško je rasvetliti Golubićevu ulogu u organizovanju prve posete
jugoslovenske trgovinske delegacije SSSR, u uspostavljanju

diplomatskih odnosa između dve zemlje, kao i u potpisivanju pakta o
prijateljstvu i nenapadanju Kraljevine Jugoslavije i SSSR 5. aprila 1941.
godine. U prisustvu Staljina, sa sovjetske strane potpisao ga je Molotov,

153