Page 154 - Milomir Marić - Deca Komunizma

a sa jugoslovenske poslanik u Moskvi dr Milan Gavrilović i
opunomoćeni predstavnici Božin Simić i Dragutin Savić. Zapravo,
prema prethodnom dogovoru, trebalo je da se potpiše ugovor o

uzajamnoj pomoći, ali su Rusi od njega odustali, posle konsultacija sa
č
nema kim poslanikom u Moskvi Fon Šulenbergom. Pakt o
petogodišnjem prijateljstvu zaključen je noću između petog i šestog
aprila. Verovatno obavešteni o sutrašnjem napadu Nemačke na
Jugoslaviju, Rusi su insistirali da dokument bude antidatiran s 5.
aprilom 1941. godine. Tadašnji jugoslovenski vojni ataše u Moskvi

pukovnik Žarko Popović ispričao je istoričaru Jovanu Marjanoviću da ga
je na svečanoj večeri Staljin nekoliko puta pitao koliko Jugoslavija u ratu
može da izdrži napad Nemaca. „Neće li izdati Hrvati?“, interesovao se i
pitao šta Jugoslaviji treba od oružja.
Uoči rata šef servisa tajne vojno-obaveštajne službe pri Glavnom

generalštabu Uglješa Popović, u svojoj knjizi Deseti po redu napisao je da
je u ovom servisu preovlađivalo mišljenje da Sovjetski Savez nije
neprijatelj Jugoslavije, pa prema njemu nisu preduzimane nikakve
ofanzivne, ni defanzivne mere. Servis na teritoriji Jugoslavije nije
uspostavio vezu i saradnju sa predstavnicima sovjetske tajne službe, ali
je zato izvanredno dobro sarađivao jugoslovenski obaveštajni centar u

Bernu sa sovjetskim u Lozani i Cirihu.
U svojoj sintezi istorije Jugoslavije XX veka Vladimir Dedijer je
izneo da neke činjenice govore da su sovjetski obaveštajci (Mustafa
Golubić) bili u toku priprema zavere 27. marta 1941, i da su davali
podršku zaverenicima (Božin Simić). Vasa Čubrilović je od mlađih
istoričara tražio da konačno rasvetle ulogu Mustafe Golubića u

događajima od 27. marta, u kojima je on, prema informacijama
Čubrilovića, bio ključna figura!?
Posle skoro dva meseca, Golubić se 31. marta 1941. godine iznenada
pojavio u stanu Kamarića i ostao tri dana. Rekao im je da je 27. marta
prvi put slobodno prošetao preko Terazija. Novi predsednik vlade,
ć
general Dušan Simovi , njegov je prijatelj i više se nema č ega bojati.
Obe ao je da ć e se za sedam dana kod njih vratiti za stalno, pošto je
ć
počeo da sumnja u suprugu svog drugog stanodavca Višnjevca. Čuo je
da nešto petlja s nekim podoficirom. Ujutru 7. aprila došao je da vidi da
li su živi posle bombardovanja. Svratio je u pekaru i kupio im džak
brašna. Domaćici se požalio: „Sanjao sam ružan san. Sa mnom sigurno

ne e biti dobro. Sanjao sam da sam slomio nao ari.“ „Gojko, brate, nisi
č
ć
č
valjda i ti sujeveran?“, za udila se. „Nije to sujeverje, ve ć prosto neko
predosećanje. Moje šesto čulo!“ Nekoliko dana docnije navratio je sam

154