Page 142 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 142

obećao mu da će mu poslati od kuće koju flašu domaće, mostarske
               Žilavke. Hiljadu franaka, koje mu je Mustafa dao, promenio je po veoma
               povoljnom      kursu   za  dinare  i  dao  da  mu   se  šije  prvo  gospodsko    odelo   u

               životu.
                     U Čapljini su svi bili presrećni. On je Mustafu stvarno video! Je li
               mu dobro? Hoće li moći da svrati kući?
                     Na   po etku    školske    godine    Adem     je  u  oktobru    1939.  sreo Č edu
                             č
               Popovića u Hilandarskoj ulici u Beogradu: „Ujak je otišao u Sovjetski
               Savez. Otkrila nas je francuska policija. Uspeo je da se prebaci u Italiju.

               Francuski graničari su tražili da ga Italijani vrate, jer je opasni
               komunista. Nisu ga dali!“
                     Na snazi je bio i striktno je poštovan pakt između Nemačke i SSSR.
                     Adem     je  išao  da  proveri  kod   dr  Kusovca     da  li  je  stiglo  vino  i  kod
               njega zatekao Kristu, sa malim sinom Vladimirom, kome su, prirodno,

                                                         ć
               ime    dali  po   V.  I.  Lenjinu.   Svra ao    je  tu č esto.  Dugo     i  otvoreno    su
               razgovarali o aktuelnim domaćim i međunarodnim problemima, a
               Krista   ga  je  slala  i  da  odnese   nešto   kod   njenih   ro aka    u  Hadži e.    U
                                                                                                   ć
                                                                                 đ
               martu 1940. rekla mu je: „Danas ću ti napraviti specijalno iznenađenje!“
               Otvorila je neupadljiva vrata, bez rama, u zidu.
                     Mustafa Golubić je sedeo i pušio lulu!

                     Vi ali   su  se  od  tada  barem    jedanput     nedeljno.   Adem     je  po eo   da
                        đ
                                                                                                 č
               malo zaostaje na studijama. Drugove u studentskom domu farbao je
               pričom kako je upoznao divnu, bogatu udavaču i kako ga buduća tašta
               stalno poziva na ručak i večeru. Uz „proveravanje“, odlazio je Mustafi.
                                                                   č
               Nekad     mu   nosio  crno   vino  ili  hercegova ku     rakiju.  Stizao  bi  s  nekoliko
               tramvaja od Kalemegdana do Dušanovca, pa se vraćao na Mostar i

               ponovo na Kalemegdan. Iz Dušanove ulice išao je prema kući Tihomira
               Višnjevca na Zvezdari, jednoj od kuća u kojima je Mustafa tada
               naizmenično stanovao.
                     Nije   imao   pojma     šta  on  tu  radi.  Studentski     aktivista   Mile   Šotra
               zajedljivo mu je rekao da je saznao da je Mustafa Golubić u Beogradu, ali
               da je frakcionaš. To Mujku nije mnogo nasekiralo i uzbudilo: „Znam

               dobro otkuda to dolazi! Tebi mogu da kažem da ja nisam ni član KPJ,
               nego SKP(b). Sva lica koja su upoznata s mojim boravkom, prijavljena su
               Centrali    u  Moskvi.    I  tvoje  ime   je  gore.  Ako    me   uhvate,    Rusi ć e   me
               sigurno zameniti. Moji drugovi u Sovjetskom Savezu kažu da je moj
               razvoj dijalektičan. Od nacionalnog, postao sam pravi proleterski

               revolucionar.“
                     „Mustafa je moju majku Habibu strašno voleo“, rekao mi je Adem
               Kapetanović. „Čim se, krajem 1940, razbolela (imala je neke tegobe sa


                                                          142
   137   138   139   140   141   142   143   144   145   146   147