Page 141 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 141

njima pošao markantan čovek, pruskog uspravnog hoda, jakog vrata
               (nosio je košulju broj 44 i plašio se da je sam kupuje u radnji, da ga i po
                                                                                                     č
               tome    agenti    ne  otkriju).   Za   trenutak    su   zanemeli     i  raspreli   obi ne
               familijarne razgovore. Sa Mustafom je sedeo njegov pratilac, profesor
               fizike Čeda Popović, koji se Ademu ponudio da mu narednih dana bude
               vodič    kroz Pariz. Kupio mu je odelo, nalivpero, vodio ga na izložbu
               tehničkih izuma. Objasnio mu princip cepanja atoma i skrenuo mu
               pažnju da se sličnim stvarima bavi i jedan naš zemljak, Pavle Savić, sa
               Irenom Žolio Kiri.

                     Adem je ručavao ili večerao sa Mustafom. Ništa ga nije pitao, sam
                             ć
               procenjuju i     da  je  važan č ovek     Kominterne.      Hteo   je  da  i  on  bude   na
               visini i nije želeo da ostanu samo na sentimentalnim pričicama iz
               porodičnog života. Rekao je da je organizovan, pričao o velikim
               studentskim akcijama u Beogradu, demonstracijama i parolama.

               Mustafa ga je odsutno slušao i interesovao se da li je možda čuo za Čedu
               Kruševca. Kako nije, na sastanku Narodnih studenata kritikovali su ga
               kao izdajnika i otpadnika iz pokreta. Pošao je u Španiju, zadržao se u
               Parizu i odao lagodnom životu. Sad je bojkotovan, ni rođeni brat s njim
               više ne razgovara.
                     Mustafino lice se promenilo i uozbiljilo: „Nikom ne govori, Čeda je

               moj čovek! On za Kominternu vredi toliko da ga suvim zlatom ne možeš
               platiti.  Došla  su  strašna   vremena     da  drug   drugu    više  ne  može   i  ne  sme
               re i  šta  i  za  koga  radi!  Kad  se  vratiš  u  zemlju,  odne eš   mu   moje   pismo.
                  ć
                                                                                 ć
               Pozdravi ga i poruči mu da izdrži!“
                     Nije mogao da veruje i razume: Čeda Kruševac je, zbog nekih viših
               interesa, namerno kompromitovan.

                     Po Mustafinom nalogu, Adem je otišao da kupi poklone za rodbinu.
               Na kraju je u jugoslovenskoj partijskoj knjižari Horizont                    uzeo četiri
               primerka Kratkog kursa Istorije SKP (b) i Trockistički proces Višinskog.
                     Dok je Francuska bila sva u znaku antifašizma (sa jugoslovenskim
               studentima Adem je lično učestvovao u demonstracijama na koje su
               komunisti izveli dva miliona ljudi), već            prema Mažino liniji iz voza je

               zapazio užurbane pokrete francuskih trupa. U Nemačkoj su zatekli
               bodljikavu žicu, bunkere, krajnje ozbiljna lica pretežno uniformisanog
               stanovništva. Kafane i prodavnice ili su bile prazne ili zatvorene.
                     Komunističku         literaturu      Adem       je    konspirativno       razdelio
               drugovima, ali pošto su oni izlazili u Zagrebu, morao se do Beograda

               sam snaći. Knjige je sakrio u spojnice vagona i jedva ih je na beogradskoj
               železničkoj stanici našao i izvadio.
                     Doneo je u Beograd pismo dr Dušanu Kusovcu, Kristinom deveru, i


                                                          141
   136   137   138   139   140   141   142   143   144   145   146