Page 141 - Milomir Marić - Deca Komunizma

njima pošao markantan čovek, pruskog uspravnog hoda, jakog vrata
(nosio je košulju broj 44 i plašio se da je sam kupuje u radnji, da ga i po
č
tome agenti ne otkriju). Za trenutak su zanemeli i raspreli obi ne
familijarne razgovore. Sa Mustafom je sedeo njegov pratilac, profesor
fizike Čeda Popović, koji se Ademu ponudio da mu narednih dana bude
vodič kroz Pariz. Kupio mu je odelo, nalivpero, vodio ga na izložbu
tehničkih izuma. Objasnio mu princip cepanja atoma i skrenuo mu
pažnju da se sličnim stvarima bavi i jedan naš zemljak, Pavle Savić, sa
Irenom Žolio Kiri.

Adem je ručavao ili večerao sa Mustafom. Ništa ga nije pitao, sam
ć
procenjuju i da je važan č ovek Kominterne. Hteo je da i on bude na
visini i nije želeo da ostanu samo na sentimentalnim pričicama iz
porodičnog života. Rekao je da je organizovan, pričao o velikim
studentskim akcijama u Beogradu, demonstracijama i parolama.

Mustafa ga je odsutno slušao i interesovao se da li je možda čuo za Čedu
Kruševca. Kako nije, na sastanku Narodnih studenata kritikovali su ga
kao izdajnika i otpadnika iz pokreta. Pošao je u Španiju, zadržao se u
Parizu i odao lagodnom životu. Sad je bojkotovan, ni rođeni brat s njim
više ne razgovara.
Mustafino lice se promenilo i uozbiljilo: „Nikom ne govori, Čeda je

moj čovek! On za Kominternu vredi toliko da ga suvim zlatom ne možeš
platiti. Došla su strašna vremena da drug drugu više ne može i ne sme
re i šta i za koga radi! Kad se vratiš u zemlju, odne eš mu moje pismo.
ć
ć
Pozdravi ga i poruči mu da izdrži!“
Nije mogao da veruje i razume: Čeda Kruševac je, zbog nekih viših
interesa, namerno kompromitovan.

Po Mustafinom nalogu, Adem je otišao da kupi poklone za rodbinu.
Na kraju je u jugoslovenskoj partijskoj knjižari Horizont uzeo četiri
primerka Kratkog kursa Istorije SKP (b) i Trockistički proces Višinskog.
Dok je Francuska bila sva u znaku antifašizma (sa jugoslovenskim
studentima Adem je lično učestvovao u demonstracijama na koje su
komunisti izveli dva miliona ljudi), već prema Mažino liniji iz voza je

zapazio užurbane pokrete francuskih trupa. U Nemačkoj su zatekli
bodljikavu žicu, bunkere, krajnje ozbiljna lica pretežno uniformisanog
stanovništva. Kafane i prodavnice ili su bile prazne ili zatvorene.
Komunističku literaturu Adem je konspirativno razdelio
drugovima, ali pošto su oni izlazili u Zagrebu, morao se do Beograda

sam snaći. Knjige je sakrio u spojnice vagona i jedva ih je na beogradskoj
železničkoj stanici našao i izvadio.
Doneo je u Beograd pismo dr Dušanu Kusovcu, Kristinom deveru, i

141