Page 140 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 140

Mustafinu fotografiju u uniformi generala Inter-brigada i njegov
                                                                             č
               intervju,   u  kome    kaže  da  je  vojnu   strategiju  nau io    kao č etnik   vojvode
               Tankosića.

                     Onda je iznenada iz Pariza banula slikarka Milena Šotra s
               Mustafinom fotografijom, na čijoj poleđini pisala posveta: „Mojoj dragoj,
               prelepoj majci, za uspomenu“. Ona je s porodicom bila pošla u Ameriku
               i neko vreme ostala u Parizu da nastavi započete studije slikarstva.
               Upoznala     je  mnoge    jugoslovenske      studente    i  komuniste.   Me u     njima   i
                                                                                            đ
               Mustafu Golubića. Znajući da dolazi iz Hercegovine, on ju je sam

               potražio. Poznavao je dobro njenog oca, a pogotovu njenog muža
               Vojislava, rođenog brata legendarnog „mladobosanca“ Vladimira
               Gaćinovića.
                     „Kako mi je majka?“, pitao je bez ikakvog uvoda i u njegovom oku
               je zablistala suza. Nije znala njegovu majku, niti bilo šta o njoj. Ostavila

               je  decu  samu    u  Parizu   i  odmah,   nošena    tom   njegovom     suzom,    otišla  u
               Jugoslaviju. U Čapljini je našla staricu u dimijama i napravila nekoliko
               njenih snimaka. Mustafa je bio duboko potresen i, prema Mileninim
               rečima, zaplakao je kao malo dete nad tim fotografijama.
                     Kad je polazio u Pariz, Adem Kapetanović                je uzeo adresu koju je
               Mustafa poslao da bi mu se porodica eventualno mogla javiti. S

               drugovima       se  smestio    u   nekom     hotelu   u   Latinskom      kvartu,   pored
               restorana Zlatni pevac, i požurio da nađe Kristu Nikolić, suprugu jednog
               od vođa KPJ Labuda Kusovca.
                     „Ja sam“, rekla je jedna lepa, otmena i doterana žena. Predstavio se
               i, kao znak raspoznavanja, pokazao Mustafino pismo i poruku. Pozvala
               ga je da dođe sutradan, dala mu pedeset franaka za trošak i rekla: „Vaš

               ujak   je  sigurno  dobro.   Nalazi   se  negde   u  svetu.  Gde,   to  ta no  ne  znam,
                                                                                         č
               ali budite bez brige! Ja ću preneti sve što mi ispričate o porodici.“ Posle
               dva-tri susreta, poverila mu je da je Mustafa u Parizu, da će ga sigurno
               videti   i  da  i  dalje  ostanu  u  vezi.  Po  ceo   dan  je  do  iznemoglosti     lutao
               pariskim ulicama. Kao skojevac i „narodni student“, oduševljen
               francuskom demokratijom. Čak i komunistički list Imanite                   prodavao     se

               slobodno na novinskim kioscima!
                     Taman je jedne večeri bio legao, kad je zazvonio telefon u sobi. Bila
               je Krista: „Odmah dolazi!“
                     Promenili su pet-šest taksija u suprotnim pravcima, išli pešice,
               zagledali ko im ide u susret i da li ih ko prati, opet uzeli taksi i izašli

               ispred restorana Place d’Opera.         Na   ulazu,   Krista   mu   je  rekla:  „Ovde    je
               tvoj ujak, nađi ga!“ Totalno zbunjen, malo je falilo da Adem prileti i
               izljubi se s prvim čovekom na koga je naleteo. Međutim, ustao je i prema


                                                          140
   135   136   137   138   139   140   141   142   143   144   145