Page 138 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 138

Posle Gorkićevog hapšenja u Moskvi 1937. godine, u rukovodstvu
               KPJ u Parizu došlo je do neslaganja, međusobnog optuživanja i borbe za
                                                                          č
               vlast.  Kako    su  i  u  Kominterni     postojala   razli ita   mišljenja   o  tome   šta
               treba   uraditi  s  jugoslovenskom       partijom,   nikom    iz  Moskve    nije  davano
               za pravo i obustavljena je redovna novčana pomoć KPJ.
                     Golubi   ć  se  u  jednoj  pariskoj  kafani  sreo  sa  partijskom   grupom     koju
               su č inili  Ivo   Mari  ć  i  Labud   Kusovac,     i  ponudio    im   rad  u  njegovom
               aparatu. Oni su to odbili s motivacijom da bi mu samo štetili, jer im je za
               petama francuska policija i neki jugoslovenski komunisti koji s njom

               sarađuju. Zamolili su ga da u Moskvi, kuda se upravo spremao, proveri
               njihov status u Kadrovskoj komisiji Kominterne.
                     Vratio se, dve nedelje kasnije, i rekao da iz Moskve ima nalog da od
               njih preuzme dvojicu jugoslovenskih komunista od naročitog poverenja
               za koje će ubuduće isključivo on odgovarati. Kusovac mu je predložio

               profesora Radivoja Batu Uvalića i slikara Mirka Kujačića.
                     „Maja meseca 1938. godine, našao me je drug Golubić                    da sa njim
               sarađujem“, zapisao je Uvalić. „Kao uslov za saradnju postavio mi je da
               moram privremeno prekinuti svaku vezu i saradnju sa predstavnicima
               KPJ, uveravajući me da ovaj rad neće onemogućiti moj kasniji povratak
               u   Partiju,   niti ć e  se  kositi   s  njenim     interesom.    Ovo     sam   tim    pre

               poverovao      što  smo   u  toku  rada   skupljali   i  davali  podatke   o  pojedinim
               ljudima    koji  su   morali   direktno    interesovati     KPJ.  Ja  sam    ove   uslove
               prihvatio i odlučio se na saradnju sa drugom M. Golubićem zbog
               nesređenog stanja u Partiji i nemogućnosti da se, usled nepoznavanja
               stvari,     snađem       i    ogradim       među       poznatim        jugoslovenskim
               rukovodiocima Partije u Parizu. Na svoj rad uveo sam kasnije izvestan

               broj svojih drugova, simpatizera našeg pokreta, koji nisu bili učlanjeni u
               Partiju, među kojima i Čedu Kruševca, a opozicija protiv mene od strane
               izvesne grupe studenata bila je sve jača. Sa Marićem i Kusovcem se više
               nisam viđao, pošto mi je drug Golubić to zabranio. Krajem 1938, godine,
               među studentima počelo se govoriti da Marić Kusovac čine frakciju u
                                                                          i
               Partiji, kojoj pripadamo ja i Čeda. Drug Golubić nam zabranjuje sastanak

               sa predstavnicima KPJ i obećava da će on sam to pitanje rešiti. U proleće
               1939. godine, Čeda Kruševac se vraća u Jugoslaviju, odakle mi piše da ga
               u Beogradu drugovi bojkotuju i smatraju izdajicom Partije i trockistom.
               U junu 1939. drug Golubić           mi nudi novu dužnost, da odem na rad u
               jednu drugu zemlju.“

                     Prethodno       je   Uvalić     bio   u    Španiji    u    Kontrolnoj      komisiji
               međunarodnih brigada u Albaseti. Znajući da je u rat došao pravo s
               venčanja, ondašnji sekretar KPJ Milan Gorkić                 došao je na ideju da u


                                                          138
   133   134   135   136   137   138   139   140   141   142   143