Page 136 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 136

našim ljudima u SAD. Predstavniku KPJ među našim iseljenicima Nikoli
               Kovačeviću plaćao je sto dolara za svaki američki pasoš koji mu nabavi.
               Poverenik Kominterne Mirko Marković iznenadio se kad je jedne noći u

               Njujorku zatekao Mustafu kako nešto mezeti kod Hercegovca Ðorđa
               Runjevca.     Stari  prijatelji  su  se  zagrlili  kao  tetke  i  tu  no ć  prespavali   u
               jednom     krevetu.   Niko   nikome    ništa  važno   nije  rekao,  pošto   im  se  ruske
               žice   nisu    ukrštale,   osim    što   je  Mustafa     Mirku     poverio     da   je  na
               proputovanju za Tokio.
                     Kad je, koji mesec docnije, u Pitsburg stigao novi partijski izaslanik

               Srđa Prica, zazvonio je telefon u stanu Nikole Kovačevića. „Traži te
               prijatelj iz Njujorka!“, rekao je Nikola, došapnuvši Srđi da je to Mustafa
               Golubić.
                     Iz istih stopa, Prica je krenuo u Njujork, očekujući da Mustafa
               možda nosi važnu poruku Partije za njega. „Ne, hteo sam prosto da

               vidim kako izgleda Ognjenov brat!“ Posle su zajedno krenuli u obilazak
               najskupljih njujorških restorana. Mustafa je lenjo premeštao lulu po
               ustima, hvalio Ognjena Pricu kao najumnijeg jugoslovenskog komunistu
                     č
               i  pri ao   duhovite    viceve.   Ubrzo    se  on   pojavio   u  Pitsburgu     kod   Sr e
                                                                                                       đ
               Price, koji je stanovao u porodici nezaposlenih radnika, poljskih Jevreja.
               Otvoreno     je  rekao  da   je  u  neprilikama   i  da  se  mora   sakriti.  Prica  ga  je

               svojim domaćinima predstavio kao Mr. Tomsona. Iako nije znao jezik,
               odmah se s njima sprijateljio, zapodenuo razgovor i oni su za njim počeli
                                      đ
               da   idu   kao    oma ijani.     Voleo    je  da  se   prekrsti   i  kaže:   „Mi    Srbi“.
               Domaćinovu decu svaki čas je slao po nove boce konjaka i viskija.
                     Tog leta, 1937. godine, uredniku iseljeničkog lista Slobodna reč vrata
               jednog stana u Njujorku otvorio je visoki čovek orlovskog nosa: „Uđi,

               Stevane! Tvoj otac Jefto Dedijer mi je u Solunu 1917. na suđenju Apisu
               dao dvadeset dukata, s kojima sam pobegao u Francusku. Evo da ti dug
               vratim.“ Izvadio je i dao mu 125 dolara.
                     Nepoznati     je  rekao   da  se  zove   Mustafa    Golubi .    Sretali  su  se  još
                                                                                  ć
               nekoliko puta. Onda je 21. decembra 1937. Mustafa zakucao na prozor
                                                                                                       č
                      č
               sama ke     sobe   Steve   Dedijera   u  Pitsburgu.    S  vrata  je  pitao  da  li  je  ju e
               čitao na prvoj stranici Njujork tajmsa            vest kako je u Njujorku nestao
               direktor preduzeća Vorld travel         po  imenu    Kranc   ili  Kunc  i  da  se  sumnja
               da je kidnapovan i odveden jednim sovjetskim brodom iz njujorške luke.
               Američka policija je izdala saopštenje da traga za čovekom pod imenom
               Herman.

                     „Ne   pali  svetlo.   Ja  sam   taj  Herman.    Ne   verujem     nikom    drugom,
               pogotovu      ne  toliko   da  bih   se  kod   njega   krio,  ali  tebi,  Jeftinom   sinu,
               verujem!“, kazao je Mustafa.


                                                          136
   131   132   133   134   135   136   137   138   139   140   141