Page 135 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 135
stajao iza atentata na Trockog, italijanski komunista Vitorio Vidali,
poverio je pred smrt našem (tršćanskom) profesoru Dragutinu Dekliću:
č
đ
„Što se ti e ubistva Trockog – me u sobom se prera unajte vi
č
Jugosloveni. Onaj Bosanac, musliman, o tome je znao mnogo više od
mene!“
Slikar Dijego Rivera je jedan od osnivača Komunističke partije
Meksika. Međutim, tridesetih godina se razišao sa staljinistima i počeo
da podržava Trockog. Uspeo je čak da predsednika Republike Kardensa
ubedi da Trockom u januaru 1937. ponudi utočište u Meksiku, posle
njegovog višegodišnjeg potucanja po Evropi. Ostalo je pitanje da li je to
u č inio u iskrenoj nameri da mu pomogne ili samo da ga namami. Posle
dve godine Rivera i Trocki su se posvađali i više se nisu viđali. Pričalo se
da je tome glavni razlog navodni flert Fride Kalo i Trockog, ali razlaz je
bio i politički. Rivera je definitivno napustio trockiste i prišao
desničarima. Onda je iznenada ponovo postao staljinista.
Golubić je izgleda zaista bio u Meksiku i Trockog okružio ljudima iz
sovjetske službe. Staljin nije odmah hteo da likvidira svog velikog
protivnika. Bio mu je daleko potrebniji živ, kao žrtveni jarac, nego kao
mučenik, oko čijeg će se mita skupljati cela antistaljinistička opozicija.
Dakle kao neko kriv za sve neuspehe na unutrašnjem planu u SSSR i
katastrofalne promašaje u poljoprivredi i industriji. Neko ko stalno
„priprema“ atentate na sovjetske vođe i sabotaže na sovjetskoj teritoriji.
Tek posle serije moskovskih procesa, došao je trenutak za konačni
obračun sa Trockim. Najpre je noću 24. maja 1940. jedna naoružana
grupa od dvadesetak ljudi provalila u kuću Trockog i osula paljbu na
č
ć
njegovu spava u sobu. Tu neobi nu grupu vodio je David Alfero
Sikeiros, drugi veliki meksički slikar muralista i Riverin naslednik u KP
Meksika. Inače, obojica su tesno povezivali svoje grandiozno slikarstvo s
aktivnom političkom i oružanom borbom. Sikeiros je, recimo, napravio
fresku Portret buržoazije na kojoj je kapitaliste prikazao kao čudovišta,
koja s užasnim mašinama izrabljuju radnike. Napad na Trockog takođe
je za njega bio umetnički hepening. Svoju udarnu grupu umetnika i
rudara obukao je u policijske uniforme, dok je sebi prišio majorski č in i
zalepio Hitlerove brkove. Trocki je tada ostao živ, ali ga je posle nekoliko
meseci krampom ubio profesionalni egzekutor NKVD-a, nikad tačno
utvrđenog imena i porekla. Ovog puta kamufliran u fanatičnog
trockistu, razočaranog u svog vođu.
Naravno, to nije moglo prikriti Staljinovu presudu nad Trockim.
Mustafa je već odavno bio u Beogradu!
Posle dolaska iz Meksika, sretao se, tokom 1937. godine, sa mnogim
135