Page 135 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 135

stajao iza atentata na Trockog, italijanski komunista Vitorio Vidali,
               poverio je pred smrt našem (tršćanskom) profesoru Dragutinu Dekliću:
                                                                                            č
                                                                 đ
               „Što    se   ti e  ubistva    Trockog      –  me u      sobom     se   prera unajte     vi
                             č
               Jugosloveni.     Onaj   Bosanac,    musliman,      o  tome   je  znao  mnogo     više  od
               mene!“
                     Slikar Dijego Rivera je jedan od osnivača Komunističke partije
               Meksika. Međutim, tridesetih godina se razišao sa staljinistima i počeo
               da podržava Trockog. Uspeo je čak da predsednika Republike Kardensa
               ubedi da Trockom u januaru 1937. ponudi utočište u Meksiku, posle

               njegovog     višegodišnjeg    potucanja     po  Evropi.   Ostalo   je  pitanje  da  li  je  to
               u č inio  u  iskrenoj  nameri   da  mu   pomogne      ili  samo  da  ga  namami.    Posle
               dve godine Rivera i Trocki su se posvađali i više se nisu viđali. Pričalo se
               da je tome glavni razlog navodni flert Fride Kalo i Trockog, ali razlaz je
               bio i politički. Rivera je definitivno napustio trockiste i prišao

               desničarima. Onda je iznenada ponovo postao staljinista.
                     Golubić je izgleda zaista bio u Meksiku i Trockog okružio ljudima iz
               sovjetske službe. Staljin nije odmah hteo da likvidira svog velikog
               protivnika.    Bio  mu   je  daleko   potrebniji   živ,  kao  žrtveni   jarac,  nego  kao
               mučenik, oko čijeg će se mita skupljati cela antistaljinistička opozicija.
               Dakle    kao  neko    kriv  za  sve  neuspehe     na  unutrašnjem      planu   u  SSSR    i

               katastrofalne promašaje u poljoprivredi i industriji. Neko ko stalno
               „priprema“ atentate na sovjetske vođe i sabotaže na sovjetskoj teritoriji.
                     Tek posle serije moskovskih procesa, došao je trenutak za konačni
               obračun sa Trockim. Najpre je noću 24. maja 1940. jedna naoružana
               grupa od dvadesetak ljudi provalila u kuću Trockog i osula paljbu na
                                                            č
                                  ć
               njegovu     spava u     sobu.    Tu   neobi nu     grupu    vodio    je  David     Alfero
               Sikeiros, drugi veliki meksički slikar muralista i Riverin naslednik u KP
               Meksika. Inače, obojica su tesno povezivali svoje grandiozno slikarstvo s
               aktivnom političkom i oružanom borbom. Sikeiros je, recimo, napravio
               fresku Portret buržoazije      na kojoj je kapitaliste prikazao kao čudovišta,
               koja s užasnim mašinama izrabljuju radnike. Napad na Trockog takođe
               je za njega bio umetnički hepening. Svoju udarnu grupu umetnika i

               rudara    obukao    je  u  policijske  uniforme,   dok   je  sebi  prišio  majorski č in  i
               zalepio Hitlerove brkove. Trocki je tada ostao živ, ali ga je posle nekoliko
               meseci krampom ubio profesionalni egzekutor NKVD-a, nikad tačno
               utvrđenog imena i porekla. Ovog puta kamufliran u fanatičnog
               trockistu, razočaranog u svog vođu.

                     Naravno, to nije moglo prikriti Staljinovu presudu nad Trockim.
                     Mustafa je već odavno bio u Beogradu!
                     Posle dolaska iz Meksika, sretao se, tokom 1937. godine, sa mnogim


                                                          135
   130   131   132   133   134   135   136   137   138   139   140