Page 215 - Meša Selimović - Derviš i smrt

- Ništa nisam mogao da ucinim. Stavljen mi je noz pod grlo.

Cutao je i dalje, sav odbojan, ne dozvoljavajuci da mu pridjem.

- Zašto cutiš? Zeliš da pokazeš kako me osuduješ? Na to nemaš pravo. Ti nemaš pravo.
- Dobro bi bilo da odeš iz kasabe, šejh Ahmede. Strašno je kad ljudi okrecu glavu od tebe. Ja
to znam najbolje.

Ne, ovako nije trebalo da govori sa mnom. Ovo je gore nego prijekor, ovo je studeni savjet iz
daljine, prezrivo likovanje. A opet, kao da je moje stegnuto srce ocekivalo ma šta, utjehu ili
uvredu, da bi se vratilo u zivot. Mozda je uvreda cak i bolja; utjeha bi me potpuno iscrpla.

- Kakva si ti ništarija. - rekao sam, gušeci se, ponavljajuci rijec koja me boljela. - Bas zato što
znaš, mislio sam da cemo drukcije razgovarati. Nemaš mnogo pameti, izabrao si rdav cas za
osvetu. Ne, nece ljudi okretati glavu od mene. Mozda ce me gledati u strahu, ali me nece
prezirati. Neceš ni ti, budi siguran u to. Natjerali su me da zrtvujem prijatelja, zašto bih imao
obzira prema ikome drugom!
- Nece ti od toga biti lakše, šejh Ahmede.
- Mozda i nece. Ali nece ni drugima. Zapamticu da si i ti kriv za njegovo stradanje.
- Ako ce ti spasti teret sa srca što me grdiš, samo nastavi.
- Da Dubrovcanin nije pobjegao, Hasan bi sad mirno sjedio kod kuce. A Dubrovcanin nije
gledao u bob da bi vidio šta mu se sprema.
- Znao je da je pismo uhvaceno, zar mu je trebalo još nešto?
- To ti znaš.
- Da li me pitaš ili optuzuješ? Izgleda da je zaista najteze onima koji ostanu.
- Ti nisi ostao. Ti si ostavljen. A sad, napolje!

Izašao je, ne okrenuvši se.
Uzalud je, nesrece nailaze kao cavke, u jatima.
Sutradan smo prespavali sabah, i defterdar i ja. Defterdar zbog duga puta i dobro svršena
posla, ja zbog besane noci i sna što me savladao tek pred zoru. Ali sam strašnu novost saznao
prvi, a tako je i pravo, mene se najviše tice. I pravo je što sam je cuo od od Piri-Vojvode,
odvratna je kao i on.
Isprva nisam ništa razumio šta mi govori, toliko je bilo nevjerovatno i neocekivano. Poslije je
izgledalo isto toliko nevjerovatno, ali sam razumio.

- Izvršili smo nalog - rekao je mrski covjek. - Dizdar se malo cudio, a ja sam mu kazao da ga
se ne tice. Njegovo je da sluša, kao i moje.
- Kakav nalog?
- Tvoj. Za Hasana.
- O cemu govoriš? O onome što se desilo juce?
- Ne. Vec o onome što se desilo nocas.
- Šta se desilo nocas?
- Predali smo Hasana sejmenima.
- Kakvim sejmenima?
- Ne znam. Sejmenima. Da ga vode u Travnik.
- Je li ti nalog dao defterdar?
- Nije, vec ti.
- Cekaj, molim te. Ako si pijan, treba da se ispavaš. Ako nisi....
- Ja nikad ne pijem, kadi-efendija. Nisam pijan, i ne treba da se ispavam.